„Srbija će dominirati u Novojugoslaviji“

„Na Zapadnom Balkanu nacionalne elite rizikuju krhki mir kako bi skrenule pažnju sa neuspeha sopstvenih vlada“, piše za Frankfurter algemajne cajtung gostujući autor Nils Anen, portparol za spoljnopolitička pitanja poslaničkog kluba SPD u Bundestagu: „Na samitu o Zapadnom Balkanu, Evropska unija mora odlučno da reaguje na tu neodgovornu politiku. Nemačka i EU moraju da se jače angažuju i da nedvosmisleno stave do znanja: pregovori o pristupu moraju biti vođeni ozbiljno, EU-perspektiva zemalja Zapadnog Balkana ostaje, ali o regionalnom pomirenju i principima pravne države kao preduslovima za to – nema diskusije.“

„Zapadni Balkan se vratio na politički dnevni red. No ovaj put Evropu uznemiruju unutrašnjepolitičke vesti iz regiona: međusobne provokacije između Srbije i Kosova, velikoalbanska retorika kosovskih političara ili nasilan upad u parlament pripadnika poražene vlade u Makedoniji – neke to podseća na nasilne devedesete godine. Ali, ta istorijska paralela je varka: nove napetosti su nastale ne zbog etničkih sukoba, već zato što nacionalne elite hoće da učvrste svoju vlast i ometu demokratske reforme“.

„Proteklih meseci, vodeći političari na Balkanu su svesno doprinosili trovanju klime u državama i između njih. Očigledno je: nacionalističke emocije bi trebalo da im obezbede podršku i pomognu da se izgube iz vida loši bilansi vlada. To je neprihvatljiva, to je loša strategija. Realni problemi Zapadnog Balkana su u drugim oblastima: ilegalna trgovina oružjem, organizovani kriminal, endemska korupcija i ekstremna nezaposlenost mladih i egzodus mladih i dobro obrazovanih.“

„EU na aktuelne događaje u regionu ne bi smela da odgovori ublažavanjem uslova za pristup. Takav geopolitički popust bi uništio kredibilitet EU i ona bi iz ruku ispustila sredstva pritiska na vlade na Zapadnom Balkanu. Vlade na Balkanu moraju da prihvate da kanon vrednosti EU, poštovanje demokratskih institucija, prava opozicije i sloboda štampe nisu stvari koje mogu da se dovode u pitanje- EU mora da izbrši nedvosmislen pritisak na te zemlje da sprovedu reforme, a s druge strane da jasno stave do znanja da te reforme nisu nikakva usluga Evropi, već su u njihovom interesu.“

Carinska unija?

A u dnevniku Velt je novinar Boris Kalnoki objavio članak pod naslovom: „Zašto Brisel hoće da stvori novu Jugoslaviju“: „Ideja je rođena na Balkanu. Formulisao je srpski predsednik Aleksandar Vučić: zar ne bi bilo praktično da se zemlje na Balkanu povežu zajedničkim ekonomskim prostorom? To bi mogao biti prvi korak ka pristupu u EU. EU je brzo i zahvalno počela da razmatra tu ideju“.

„Na Balkanu više zemalja hoće u EU – ali Unija je u svojoj dubokoj krizi zabavljena drugim stvarima. Tako bi carinska unija mogla biti dobar instrument da se dobije na vremenu. EU ne mora da prima nove članove, ali može da sačuva svoj uticaj na Balkanu - gde se konkurentske sile bore za uticaj“

„Komesar za proširenje EU Johanes Han stalno naglašava da je cilj – pristup EU. Od njega potiče formula: pozitivna međusobna zavisnost zemalja Zapadnog Balkana mogla bi da doprinese da se sveprisutne etničke trzavice u regionu ublaže. To bi u osnovi bilo ponovno rođenje stare Jugoslavije, samo u vidu carinske i transportne unije. Naravno, bez Hrvatske i Slovenije, koje već pripadaju EU. Ali zato sa Albanijom. Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Makedonija – bila bi to unija siromašnijih zemalja-naslednica Jugoslavije. Lako je razumeti zašto bi to Beogradu moglo da se svidi. Srbija bi u toj slici bila težište kojem gravitira sve ostalo“.

„Kao što je Beograd dominirao u staroj Jugoslaviji, tako bi bio dominantan i u ovoj Novojugoslaviji. Makedonija više ne bi morala da strahuje za svoju egzistenciju. Napokon bi bila deo većeg saveza, umesto da je sama, okružena neprijateljski nastrojenim susedima: Grčkom, Albanijom, Bugarskom, Srbijom, koje sve misle da Makedonija nije prava država i da delom pripada zapravo njima. I Bosna bi se kao deo takve Uniej manej bojala mogućnosti da se jednog dana raspadne.“

„Ankete pokazuju da je raspad Jugoslavije nešto zbog čega se u svim republikama koje su je nasledile – osim možda na Kosovu – kaju. Raspad Jugoslavije je doneo vakuum u evropskoj arhitekturi moći, vakuum koji do danas nije popunjen. Kao što je raspad Habzburškog carstva jednom učinio Evropu slabijom pa je Hitler iskoristio slabosti novonastalih patuljastih država, tako je i kraj Jugoslavije stvorio permanentan konflikt u srcu Evrope, koji nikada nije sasvim ugašen.“

Priredio: Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android