Srbija, zemlja deponija i mladih entuzijasta

Svoju reportažu ugledni nemački radio započinje posetom Adi Huji gde je organizacija Supernatural očistila veliku površinu od smeća i počela da pravi eko-park. „Supernatural je dobio 12 hektara za ovu namenu, u međuvremenu smo očistili tri i po hektara“, kaže Ivona Pjevac koja volonterski radi u ovoj organizaciji. „Doneli smo posebnu plodnu zemlju za zasade povrća. Ovo zovemo ostrvom spasa i zato smo posadili i drveće. Umetnici su napravili veoma interesantnu klackalicu za decu – sa biljkama u sredini, a tu su i ljuljaške. Tu je i jedan plastenik kao i eko-dom koji nam služi kao ekološka učionica“, priča Ivona.

Divlje deponije na svakom koraku

U srpskim školama se retko diskutuje o životnoj sredini, prenosi Dojčlandfunk reči Nikole Stankovića (22) koji je sa svojim bratom i pokrenuo Supernatural. U eko-parku su zato postavljene izložbe koje govore o zagađenjima u Srbiji, a aktivisti u međuvremenu zalaze i u škole gde sa učenicima razgovaraju o ekologiji. „Želimo da pokažemo da svako može da promeni nešto, makar to bila sitnica“, priča Stanković i pokazuje površinu parka: „Ovde je svuda bilo smeće. Svako je bacao ono što mu ne treba. To je bila katastrofa. Ne možete jednostavno baciti stari televizor ili kauč na ovako prelepo mesto.“

Prema podacima srpskog Ministarstva za zaštitu životne sredine, na 160 zvaničnih deponija u zemlji završi svega 60 odsto smeća – ostalo završava na hiljadama divljih deponija. Mnoge od njih leže u blizini naseljenih mesta, reka ili jezera, kao što je to slučaj sa deponijom na Adi Huji usred Beograda. Iako je voda oko poluostrva pogodna za kupanje, ovde niko ne želi da uđe u vodu, priča Ivona Pjevac: „Industrija ispušta otpadne vode bez filtriranja. Odneli smo uzorke na ispitivanje i utvrđeno je da je voda zagađena. Okupili smo ljude koji imaju volje da reše ovaj problem.“

Park za Beograd, Srbiju i svet

Sledi još porazne statistike: u Srbiji se tek 10 odsto otpadnih voda prerađuje jer nedostaju specijalizovana postrojenja za prečišćavanje vode. Takođe, ne postoji prikladna infrastruktura za odlaganje opasnog otpada pa je Srbija prinuđena da ga odvozi u inostranstvo – a to je skupo. Posledica je da i otrovne materije dospevaju na deponije širom zemlje.

Nikola i Ivona žele to da promene, prenosi Dojčlandfunk. Oni su deo sve veće grupe umetnika i aktivista koji, nezavisno od politike, pokušavaju da uspostave drugačije civilno društvo u Srbiji. Društvo koje treba da označi novi, ekološki početak za Srbiju. „Zajedno sa drugim mladim ljudima želimo da pretvorimo ovo poluostrvo u javni park. Da stvorimo nešto za one koji vole prirodu i žele da žive sa njom. Nešto za Beograd, ali i za Srbiju i celu Evropu“, pričaju mladi aktivisti.

Autori: Juta Švengsbir (df) / Nemanja Rujević
Odg. urednica: Ivana Ivanović