Srbija – više od jeftine radne snage?

Tomas Masen već dve godine posluje u Srbiji. Njegova firma „Renus logistik“ ima predstavništvo u Beogradu i Masen kaže da je zadovoljan. To je samo jedan od investitora koji su protekle nedelje učestvovali na Privrednom forumu o Srbiji u Frankfurtu, finansijskom sedištu ne samo Nemačke, već i Evrope, ali i najvećem gradu nemačke pokrajine Hesen.

Hesen je, inače, po broju stanovnika nešto manji od Srbije, ali od nje ima skoro deset puta veći bruto društveni proizvod (BDP). Zašto bi se neko iz tako bogatog i uspešnog nemačkog regiona odlučio da investira u Srbiju? Možda upravo zato što je u njemu BDP po glavi stanovnika 45.000 evra, a u Srbiji oko 5.000. „To znači da je Srbija devet puta jeftinija“, rekao je ministar finansija Dušan Vujović. Jeftinu radnu snagu Tomas Masen iz „Renus logistika“ nije doduše pominjao, ali je rekao da su radnici njegove firme u Srbiji „dobro obrazovani i motivisani“.

Rast investicija i izvoza

Sudeći prema interesovanju potencijalnih investitora iz Nemačke – u Privrednoj komori Frankfurta u sredu (23.3.) bilo ih je prisutno oko 200 – Srbija čini se ima da ponudi i više od jeftine radne snage: „Rast – i to ne rast potrošnje, već rast investicija i izvoza“, naveo je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. „Stabilan rast – a Srbija je stabilnija od mnogih zemalja Evrope unije“, poručio je i premijer Aleksandar Vučić i pozvao investitore da dođu jer će, obećava, „novcem koji ulože, ostvariti veći profit nego bilo gde drugo“.

„Nismo zemlja gde teče med i mleko, ali smo uradili mnogo i u protekle dve godine sproveli teške reforme. Mi smo izuzetak – bez ikakvog pritiska sproveli smo fiskalnu konsolidaciju i smanjili plate i penzije. Mislim da smo obavili odličan posao. A ako neko od investitora ima neki problem, mi smo tu da ga rešimo“, poručio je u Frankfurtu premijer Vučić.

Čini se da to daje rezultate – privredna razmena Hesena i Srbije se, recimo, u poslednjih pet godina udvostručila. „To je, jasno, u našem interesu“, kaže hesenski ministar za privredu Tarek al Vazir, „ali to je i u interesu Srbije jer će se postepeno, korak po korak, poboljšavati i standard ljudi.“

Govoreći o uslovima i podsticajnim merama za poslovanje, predsednik Komore Marko Čadež ocenio je da se Srbija razlikuje od ostalih zemalja kada je reč evropskim integracijama: „Srbiji nije važno kada će postati članica, koliko joj je važno da bude potpuno spremna kada postane deo Evropske unije. Ako niste konkurentni na tržištu, ako niste integrisani u lance snabdevanja, sposobni da se izborite sa konkurencijom, onda ni formalno članstvo neće pomoći da se razvijete.“

Dobar izvoz, loš plasman u Srbiji

Podaci pokazuju da 90 odsto investitora iz Nemačke nastavlja sa poslovanjem u Srbiji, što znači da tamo pronalaze interes i da su im iskustva pozitivna. Jedan od njih je i „Štada grupa“ koja je od 2009. zvanično vlasnica vršačkog „Hemofarma“, najvećeg poslodavca u regionu Banata, ali i šire. Generalni direktor „Hemofarma“ Ronald Zeliger ukazuje naravno i na neke probleme sa kojima se njegova firma suočava – recimo sa zemljišnim knjigama u Srbiji.

Tu je, kaže, i korupcija – rak rana svih zemalja jugoistočne Evrope. „Hemofarm“ kao veliko preduzeće nije u velikoj meri suočen sa korupcijom, ali Zeliger kaže je to tema koja se često provlači kroz razgovore koje vodi sa ljudima u Srbiji. A kada je reč o plasmanu robe, i u „Hemofarmu“ su zadovoljni izvozom, ali ne i prodajom na tržištu u Srbiji. „Naravno, kada je prosečna plata 300-400 evra, onda je i kupovna moć ljudi mala“, zaključuje nemački privrednik.