Srbija u kategoriji „suženo“
31. januar 2018.„Atlas civilnog društva“ pokazuje mračnu sliku: sloboda izražavanja, pravo na mirno okupljanje i udruživanje – sve su to prava koja koristi sve manji broj ljudi u svetu. Evangelistička humanitarna organizacija „Hleb za svijet“ danas (31.1.) je predstavila izveštaj u kome navodi da samo dva odsto ljudi u svetu neograničeno koristi ljudske slobode. Međutim, taj trend je u opadanju.
Stanje u kojem se nalazi civilno društvo u navedenoj studiji je svrstano u pet kategorija: „otvoreno“, „suženo“, „ograničeno“, „potlačeno“ i „zatvoreno“. Srbija, kao i sve zemlje regiona svrstana je u kategoriju „suženo“, Nemačka u kategoriju „otvoreno“. Atlas pruža informacije o tome koje slobode uživa civilno društvo u kojoj zemlji ili koliko je sistematski pod pritiskom. Informacije potiču od CIVICUS-a, svetske organizacije za građansku participaciju. Autori zaključuju da postoji veza između razvoja i slobode: „Ako se vrši pritisak na stanovništvo, nastaju konflikti i to otežava razvoj“, kaže Julija Duhrov iz organizacije „Hleb za svet“ koja je radila na izradi studije. „Dugoročni razvoj i blagostanje mogući su samo ako je civilno društvo u nekoj zemlji slobodno“, kaže Duhrova.
- pročitajte još: Srbija živi u hiperrealnosti
Ako neko živi u zemlji koja se nalazi u grupi „otvoreno“, može da bude srećan. Samo 148 miliona ljudi od ukupno 7,6 milijardi na svetu uživa u životu u otvorenom civilnom društvu u kojem ljudi imaju mogućnost da „bez pravnih i praktičnih barijera mogu da formiraju udruženje, demonstriraju na javnom mestu i dobijaju ili šire informacije“. Među 22 takve zemlje nalaze se Nemačka, Danska, Švajcarska i Portugalija.
U studiji je posebna pažnja posvećena šest zemalja u svetu: Kenija, Čad, Brazil, Honduras, Filipini i Azerbejdžan. „Zajedničko za sve te zemlje jeste da je civilno društvo u tim zemljama pod sve većim pritiskom“, kaže Julija Duhrov. Bilo da je reč nasilju, nerazjašnjenim ubistvima ili ljudima koji su nestali na misteriozan način. U mnogim zemljama policija vrši nasilje kako bi zastrašila ili ugnjetavala političke protivnike ili neistomišljenike. Različiti zakoni koji imaju uticaj na civilno društvo dodatno se ograničavaju. U Azarbejdžanu na primer, nevladine organizacije ne smeju slobodno da se organizuju niti smeju da dobijaju novac iz inostranstva.
Trend ka autoritarnim režimima
Autori studije zabeležili su jasan trend u pravcu autoritarnih režima. Za to postoje različiti razlozi. U Keniji su pod pritiskom organizacije koje se zalažu za slobodne izbore. Na Filipinima se progone ljudi koji su protiv ubistava koja je naredio predsednik Dutertes u okviru borbe protiv droge.
- pročitajte još: Rat protiv Kurda, ali i novinara
„U mnogim zemljama ljudi se hladnokrvno ubijaju i ne radi se ništa da se ta ubistva rasvetle“, kaže Duhrova. Kroz takav odnos nastavlja se kršenje ljudskih prava i despoti u mnogim zemljama dobijaju podršku dela stanovništva. Filipinski predsednik, bez obzira na represije, ima veliku podršku. „Na žalost, nacionalističke tendencije među stanovništvom trenutno su u usponu“, tvrdi Duhrova.
U studiji nisu loše ocenjene samo zemlje u razvoju. U centru pažnje su i zemlje-članice Evropske unije. Tako su npr. Francuska, Velika Britanija i Španija svrstane u drugu kategoriju: suženo. Civilno društvo u tim zemljama uglavnom je slobodno, ali u studiji se te zemlje optužuju za „pravno gonjenje ili na drugi način uznemiravanje udruženja koja kritikuju vladu“. U tu kategoriju spadaju i SAD.
Mađarska – evropsko problematično dete
Problematično dete unutar EU je Mađarska, zemlja koja se, zajedno sa Kazahstanom, Tunisom i Filipinima, nalazi u trećoj kategoriji. U atlasu se ocenjuje da slobodan razvoj osnovnih prava ometa vlada kombinacijom pravnih i praktičnih ograničenja“.
Julija Duhrov kaže da se mnoge zemlje prozivaju zbog ograničavanja prava na borbu protiv terorizma. Turska je u ovom slučaju dobar primer. U toj zemlji Erdoganova vlada na osnovu toga sve više ugrožava vladavinu prava. Ali i Francuska je, nakon terorističkih napada, uvela vanredno stanje, pre svega u krivičnom pravu. Tako je npr. proširen zakon kojim se dozvoljava duže zadržavanje u zatvoru osumnjičenih osoba.
- pročitajte još: „Stop-Soroš“ – Orbanov manevar za izbore
Ograničavanje slobode civilnog društva je od 2006. godine u porastu i obuhvata mnoge različite mere. Autori studije zabrinuti su i zbog progona novinara i suzbijanja širenja informacija. Primera je mnogo: novinar Deniz Judžel se skoro godinu dana nalazi u turskom zatvoru. Vlada u Azerbejdžanu pokušala je da ućutka novinarku Kadiju Ismajilovu tako što ju je smestila u zatvor, a sve zbog toga što je nameravala da izveštava o korupciji.
Julija Duhrov apeluje na sve građane da se udruže i da ne dozvole da ih ućutkaju. Ako građani ne pruže otpor vladama, onda one imaju odrešene ruke, a spirala potlačivanja i progona se nastavlja.