Srbija: Sezonci sa fakultetskom diplomom

U Srbiji su usvojeni akcioni planovi razvoja raznih društvenih struktura i grupa, čiji je cilj zaustavljanje odliva mozgova. Iako strategije razvoja evropskih zemalja na prvom mestu ističu da razvoja nema bez obrazovanja, u Srbiji za visokoškolce – nema posla. U zavisnosti od profila, visokoškolci u Srbiji čekaju i po deset godina na prvo zaposlenje. Međutim, šta se visokoškolcima u Srbiji zaista nudi? Pre svega volontiranje, a ko je imao više sreće, obezbedio je „egzistenciju“ u javnim radovima. Kragujevčanka Jadranka Stamenković je, zahvaljujući javnim radovima, bila angažovana u odeljenju kućne nege najtežih bolesnika u kragujevačkom Domu zdravlja:

„Fakultet sam završila sa prosečnom ocenom devet. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje sam već šest godina, bez nade da ću uskoro pronaći stalno zaposlenje. Ne spadam u red onih koji biraju posao, jer smatram da je svaki pošten posao dostojan čoveka koji hoće da radi. Preživeti se mora, a posao u javnim radovima sam prihvatila kao nužnost. Međutim, sve se češće pitam da li sam protraćila vreme na fakultetu“, kaže Jadranka.

Koncepcija javnih radova je do pre samo dve godine podrazumevala da članovi porodica koje su korisnici materijalne pomoći, a sposobni su za rad, budu na ispomoći u javnim i komunalnim preduzećima i time obezbede dodatna primanja za sebe i svoju porodicu. Međutim, u poslednje vreme primetan je veći broj visokoobrazovanih ljudi koji su angažovani na izvođenju javnih radova. Među njima je sve više lekara, inženjera, hemičara ili ekologa.

Dobro kao prva pomoć, ali ne i trajno rešenje

Uz podršku Vlade, u Kragujevcu je realizovano osam projekata javnih radova. U periodu od šest meseci posao je pronašlo oko 300 nezaposlenih Kragujevčana, od čega je njih tridesetak bilo sa fakultetskim diplomama, kaže Ljiljana Petrović, direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu: „Kroz projekat javnih radova posao ukupno je pronašlo oko 580 osoba sa evidencije naše filijale, različitih obrazovnih profila i stručne spreme. Suština javnih radova jeste zapošljavanje dugoročno nezaposlenih i ljudi koji, jednostavno, teže pronalaze posao“, kaže Petrovićeva.

Programi javnih radova su svakako dobri za zbrinjavanje neškolovanih i socijalno ugroženih lica. Međutim, nigde u svetu ne može se sresti osoba sa univerzitetskom diplomom koja radi sezonske poslove. Stoga, visokoškolski kadar treba angažovati na mnogo efikasniji način, kaže da Dojče vele ekonomista Marko Slavković, sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu:

„Problem je višedimenzionalan. S jedne strane, imamo problem privrede, koja polako izlazi iz recesije, a da biste stvorili nova radna mesta potrebno je da postoji privredni rast. Druga, mnogo ozbiljnija stvar, jeste to što potrebe preduzeća nisu zadovoljene sa aspekta tržišta rada. Naime, na tržištu rada postoji visokoobrazovani kadar i čije kvalifikacije ne trebaju poslodavcima. I zato je potrebno konstantno unapređivati svoja znanja i veštine.“

Srbija je zemlja u kojoj je procenat visokoobrazovanih ljudi identičan broju nepismenih. Procentualno, 6,5 odsto populacije je nepismeno, po čemu je Srbija među vodećim evropskim državama. Identičan procenat je i visokoobrazovanih – po čemu je Srbija na dnu evropske lestvice.

Autor: Miloš Santrač, Kragujevac

Odg. urednik: Nemanja Rujević