Srbija: Radnici jeftini kao Kinezi

Austrijski list Kurir piše o privrednim nedaćama Hrvatske i Srbije te o pokušaju te dve zemlje da privuku strane investicije pre svega – jeftinom radnom snagom. „Već godinama osećamo da su investitori pomalo umorni od Balkana“, rekao je tom listu Roman Rauh, predstavnik austrijske Privredne komore u Zagrebu.

„Hrvatski adut pre svega može da bude jeftina radna snaga. Strana preduzeća stoga dolaze sa svojim firmama-kćerkama u kojima se zapošljava jednostavna radna snaga. Italijanske firme poput Kalcedonije i Benetona ovde šiju svoju odeću, austrijski liferanti auto-delova proizvode kožne presvlake za automobilska sedišta“, piše Kurir.

„I Srbija je pre svega produžena proizvodna traka za firme iz EU, pri čemu je velika prednost s bescarinski režim koji je dogovoren s Briselom. 'Sada čak poneko tekstilno preduzeće prelazi iz Turske u Srbiju, jer su ovde plate niže', kaže predstavnica austrijske Privredne komore Erika Teoman-Brener. Za preduzeća iz EU je Srbija 'kao mala Kina u komšiluku', kaže ona. Perspektiva pristupanja EU trebalo bi da dâ dodatni impuls za nove investicije.“

List dalje piše da Srbiji, kao i Hrvatskoj, predstoji mnogo reformi. „Naduvani državni sektor mora da se smanji, prezadužene i nekonkurentne državne firme moraju biti stesane po aršinima tržišne privrede. To znači pre svega jedno: nezaposlenost, već sada na 20 odsto, povećaće se dodatno. Opravdano je strahovati da će mladi Srbi i ubuduće sve više odlaziti iz zemlje. 'Statistički gledano je Srbija druga zemlja sveta po iseljavanju', kaže Teoman-Brener“, dodaje se u bečkom dnevniku.

Konzervativni listovi s nemačkog govornog područja inače često dele balkanske lidere na one koji su spremni na „neophodne i bolne“ reforme i na one koji nisu. U tom stilu o Hrvatskoj piše švajcarski Noje cirher cajtung. Naslov komentara: „Babaroga na čelu vlade“.

„Kod bivšeg premijera Zorana Milanovića koji je vodio zemlju od kraja 2011. do početka 2016. nije mogla da se nasluti ni najmanja volja za reformama. Ekonomski sunovrat je samo usmeravan, a šestogodišnja recesija završila se tek krajem prošle godine. Liberalizacija krutog tržišta rada nije se dogodila kao ni smanjenje državnog duga. Vlada je popuštala i na najmanji znak otpora“, piše ciriški list.

Komentator je uveren da će sada u Hrvatskoj sve biti bolje, a posebnu nadu uliva obećanje novog premijera Tihomira Oreškovića da će ubrzati privatizaciju i konsolidovati državni budžet. „Ali najave nisu dovoljne. Upitno je da li Orešković, koji je rastao u Kanadi i u svojoj domovini nema bazu moći, može da se probije. Postoji velika opasnost da finansijski stručnjak bude samleven između dve vladajuće partije, desno-konzervativnog HDZ-a i male reformske partije Most.“