Srbija: Novinarstvo koje podilazi

Iako je američka organizacija Fridom haus (Freedom House) Srbiju ocenila kao delimično slobodnu zemlju u medijskom smislu, novinarska udruženja su povodom Svetskog dana slobode medija podsetila na činjenicu da je teško govoriti o bilo kakvoj slobodi, kada se novinari sa svojim zaradama često nalaze ispod granice siromaštva

Dugačak lanac korupcije

INa sceni su retrogradni procesi, tvrdi Nedim Sejdinović, predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine, i podseća na - po medije - porazno istraživanje Saveta za borbu protiv korupcije, čiji su osnovni nalazi da su mnogi mediji i neki novinari zapravo u lancu korupcije. “Mnogi mediji i sami novinari napustili su profesionalno izveštavanje zarad nekih kompromisa, dogovora i koruptivnih radnji sa takozvanim imaocima političke ili ekonomske moći.”

Iako se pre deset godina sama država “zaklela” da će izaći iz vlasništva nad medijima, to se nije desilo. A nije se desilo ni sada, nakon što je konačno usvojena Medijska strategija, podseća Sejdinović u izjavi za Dojče vele: “Zapravo se pokazalo ono čega smo se i plašili: da država usvajanjem Medijske strategije u stvari nije želela da unese red u potpunom haosu na medijskom tržištu, nego je zapravo samo ispunjavala određene kriterijume koje je pred nju postavila Evropska komisija.”

Reč je, siguran je Sejdinović, o nekoj vrsti “dirigovanog haosa”: “Onima koji imaju vlast najviše odgovaraju upravo mediji koji su u haosu, jer je sa njima najlakše manipulisati i najlakše ih je kontrolisati.”

Ulagivačko novinarstvo i autocenzura

Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) ocenila je da je autocenzura postala pravilo. A medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš za naš program kaže da je predizborna kampanja u potpunosti ogolila činjenicu da u Srbiji ima previše poslušničkih medija: “Imam čak utisak da je do te mere to predizborno izveštavanje zastranilo, da je to već, rekla bih, neka vrsta novinarstva koje podilazi. U stvari, to više nije ni novinarstvo, jer ovo već gore izgleda nego što izgledaju oni najdosadniji partijsko-politički bilteni.”

Novinarska udruženja ocenila su i da u Srbiji nema uslova za bavljenje istraživačkim novinarstvom, jer se novinari ne osećaju bezbedno. A i kako bi, kada ni do dana današnjeg nisu pronađene ubice Dade Vujasinović, koja je ubijena 1994. godine, Slavka Ćuruvije, ubijenog 1999. godine, i Milana Pantića, ubijenog 2001. godine. Imajući u vidu te činjenice, još je teže govoriti o slobodi medija u Srbiji.

Autor: Dinko Gruhonjić

Odg. urednica: Ivana Ivanović