"Srbija neće da se opredeli"

„Više od puke vežbe" – to je naslov teksta koji je list Zidojče cajtung objavio o tome kako „ruski uticaj na Balkanu prevazilazi propagandu. Bliskost sa Moskvom otežava kretanje Srbije ka EU". „Zadatak 150 ruskih padobranaca i još 550 ruskih, srpskih i beloruskih vojnika, vrlo je jasan: u okviru vežbe „Slovensko bratstvo", oni treba da treniraju napad na „teroristički kamp". I politički kontakt je intenzivan. Prošle nedelje je koordinator tajnih službi Nikolaj Patrušev, jedan od najbližih saradnika predsednika Vladimira Putina, proveo dva dana u Beogradu. Zvanični cilj: da pripremi memorandum o saradnji srpske i ruske tajne službe."

Autor teksta Florijan Hasel piše da su „moskovske inicijative kontraofanziva pokušaju EU da jače obaveže Srbiju za svoju politiku. Naposletku, Srbija je kandidat za EU i trebalo bi da postane član već 2020. a to je cilj od koga najverovatnije neće biti ništa. Prema beogradskim izveštajima, neke zemlje EU blokiraju nastavak pregovora sa Srbijom – ne samo zbog nerazjašnjenog odnosa Beograda sa Moskvom, ali i zbog toga.

„Rusija se trudi ne samo da u Srbiji zadrži ili povrati stari uticaj. U Bugarskoj - članici Evropske unije – Rusija dominira velikim delovima privrede i politike. U Bosni i Hercegovini, predsednik Putin podržava predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji se protivi srastanju krhke države. I u Letoniji, Mađarskoj ili Slovačkoj, Moskva pokušava da ojača svoj uticaj i oslabi uticaj EU, kako to dokumentuje novi izveštaj Centra za proučavanje demokratije u Sofiji (CSD) i centra za strateške studije (CSIS) u Vašingtonu."

U tekstu se dalje navodi i da je Crna Gora donedavno bila pod jakim uticajem Rusije – „dok se premijer Milo Đukanović nije okrenuo EU i NATO, tako da ga je NATO već pozvao u članstvo". „Ove nedelje, u Crnoj Gori nešto manje od 700 vojnika NATO izvodi vežbu reagovanja na poplave i hemijske nesreće, istovremeno sa manevrima Srba i Rusa kod Beograda. Moguće je da Moskva neće ostati samo pri vojnim vežbama."

Nakon podsećanja na hapšenje dvadeset lica koja su u Crnoj Gori osumnjičena „da su htela da pucaju u masu pred parlamentom i instaliraju vladu blisku Moskvi" i na hapšenje u Beogradu osoba koje su „zajedno sa saučesnicima u Crnoj Gori pripremali ilegale aktivnosti u toj zemlji", Hasel zaključuje da je jedan od razloga za „rvanje oko uticaja na Balkanu i u tome što Srbija, najveća država nastala na tlu bivše Jugoslavije i zemlja sa ključnom pozicijom ne samo kada je reč o talasu izbeglica iz 2015, neće da se jasno politički opredeli. Srbija jeste kandidat za EU (od kraja 2013), ali pregovori uopšte ne napreduju. Srbija neće ni da se odrekne svog uticaja na Kosovu, ni da se spoljnopolitički postavi protiv Moskve: pošto najveći deo gasa i benzina dobija od Rusije, a mnogi Srbi Ruse smatraju slovenskom braćom, to politički nije jednostavno."

Internet-portal NTV piše: „To što Srbija i Rusija održavaju zajedničku vojnu vežbu, ne iznenađuje nikoga ko poznaje istoriju te dve zemlje. Pravoslavna vera već stolećima povezuje Ruse i Srbe. Ali, Srbija želi i u EU a ona trenutno nije u dobrim odnosima sa Rusijom. Tu se otvara sukob. Iz Brisela je stigla kritika manevara u kojima učestvuje i Belorusija. Kao i zahtev da se Beograd priključi sankcijama protiv Rusije. To je naravno protivno srpskim uverenjima: sarađivaćemo sa kim hoćemo, rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u Beogradu. Njegova zemlja, dodao je, nikoga neće pitati za dozvolu, jer to je naša zemlja i to su naši interesi."