Srbija nazaduje u borbi protiv korupcije
29. januar 2019.
Šta obuhvata Indeks percepcije korupcije?
Organizacija Transparensi internešenal (TI) jednom godišnje objavljuje izveštaj o tome koliko se zemlje sveta efektivno bore protiv korupcije. Rang-lista se sastavlja uz pomoć 12 renomiranih međunarodnih organizacija koje ispituju stručnjake i poslovne ljude, i od njih dobijaju procenu u kojoj meri je, prema njihovom mišljenju, korupcija raširena u nekoj konkretnoj zemlji.
Zato se koristi izraz „Indeks percepcije korupcije“ – drugačije merenje bilo bi veoma teško, s obzirom na to da se ilegalne aktivnosti, poput podmićivanja i pronevere, događaju uglavnom daleko od očiju javnosti, i teško ih je objektivno kategorizovati.
Sudeći prema navodima Transparensija, Indeks obuhvata pore svega podatke o tome koliko su pojave kao što su mito, pronevera i nepotizam raširene u nekoj zemlji. Ali i u kojoj meri postoje zakoni protiv korupcije i – koliko se primenjuju. Cilj je da se korupsija učiniti vidljivom i uporedivom.
Odlučujuća pitanje prilikom izrade Indeksa su, na primer: da li neke interesne grupe imaju suviše veliki uticaj na vladu? Da li se državni poslovi dodeljuju na osnovu kvalifikacija ili veza i poznanstava? Da li se zakonski štite „zviždači“ i novinari koji (raz)otkrivaju korupciju?
Koje zemlje i regioni su na vrhu liste?
Na rang-listi svaka zemlja može da ostvari vrednosti između 100 bodova (nema korupcije) do 0 bodova (potpuno korumpirana).
Na samom vrhu po pitanju borbe protiv korupcije, u 2018. je bila Danska s 88 bodova, a slede Novi Zeland, Singapur, Švedska i Švajcarska.
Što se tiče Evrope, stanje je najbolje na zapadu, odnosno u Evropskoj uniji. Tamo je prosečna vrednost po zemlji 66 bodova.
Prosek tu kvari recimo Hrvatska. Ta zemlja je po Indeksu TI u prošloj godini bila na 68. mestu – sa 48 bodova, a sada je pala za jedan bod i tri mesta u odnosu na 2017. Hrvatska tako spada među korumpirane države EU. Od nje su u Uniji lošije samo Rumunija (47 bodova), Mađarska (46), Grčka (45) i Bugarska (43).
U odnosu na države u okruženju napredovala je jedino Makedonija za 2 boda. Bosna i Hercegovina ostala je na istom broju bodova, dok su Slovenija, Hrvatska, i Crna Gora pale za 1 bod. Srbija, Albanija i Kosovo pali su za 2 boda.
Slovenija ima 60 bodova, Hrvatska 48, Crna Gora 45, Srbija 39 (ukupno 87. Mesto), Bosna i Hercegovina 38, a Makedonija i Kosovo 37 bodova. U Transparensiju smatraju da je korupcija u tim zemljama povezana s pohlepom, krađom i neodgovornim ponašanjem pojedinaca.
Koje su zemlje najkorumpiranije?
Najgore rezultate ostvarile su četiri zemlje u kojima već duže vreme traju građanski ratovi: Somalija, Sirija, Južni Sudan i Jemen – a osim njih još i Sjeverna Koreja.
Najkorumpiraniji svetski region je Afrika južno od Sahare, gde u mnogim zemljama „neefikasne institucije i slabo raširene demokratske vrednosti […] predstavljaju opasnost za antikorupcijske mere“, tvrdi Transparensi internešenal.
Znatno ispod proseka u prošloj godini je i istočna Evropa o centralna Azija, gde, sudeći po Indeksu, „nedostatak političke volje i političkih prava, u kombinaciji sa slabim institucijama, kreiraju takvo okruženje u kojem korupcija uspeva bez mnogo otpora.“
Kako je u Nemačkoj?
Nemačka se nalazi na 11. mestu (od ukupno 180 država) sa 80 bodova, zajedno s Velikom Britanijom. Bolje od njih su plasirane Danska, Novi Zeland, Finska, Singapur, Švedska, Švajcarska, Norveška, kao i Holandija, Kanada i Luksemburg.
Godinu dana ranije, Nemačka je zauzimala 12. mesto s 81 bodom – dakle bez nekih značajnijih promena. Transparesni je još tada kritikovao: „Nemačka stagnira već nekoliko godina“ (po pitanju borbe protiv korupcije, prim. red).
Transparensi od Nemačke između ostalog zahteva uvođenje obavezujućeg registra lobista. Do sada ne postoji nikakav zakon kojim bi lobisti i njihove organizacije ili prisiljeni da se registriraju na nekoj javnoj listi.
Da li su demokratije bolje plasirane od nedemokratskih zemalja?
Da, nesumnjivo, iako postoje i izuzeci. Zemlje kojima se vlada jasno demokratski, ostvaruju u proseku 75 bodova, a autokratski režimi samo 30.
Sudeći po navodima Transparensi internešenala na primerima Turske i Mađarske vidi se kako stepen korupcije raste čim neka zemlja počinje da se udaljava od demokratskih vrednosti. Između 2012. i 2018. Mađarska je izgubila devet bodova, a Turska osam.
Da li su populisti ispunili obećanja u vezi s korupcijom?
Transparensi internešenal smatra da populistički političari mogu da predstavljaju opasnost za borbu protiv korupciju. Organizacija između ostalog kao primer navodi SAD: Donald Tramp je pobedio na izborima sa sloganom „Drain the swamp“ (Isušite močvaru korpucije). U stvarnosti, kako navodi TI, močvara korupcije nakon dolaska Trampa na vlast nije isušena – ona je postala još „vlažnija“.
SAD su u prošloj godini izgubile četiri boda na listi Transparensija. Razlog je, kako napominje ta organizacija, to što se u SAD-u sve više pod znak pitanja dovode temeljna demokratska načela i što je u toku „erozija etičkih normi na najvišem nivou moći“.
„Korupcija cveta pre svega tamo gde su demokratski temelji oslabljeni, i to, kako vidimo u brojnim zemljama, koriste populistički političari“, kaže Delia Fereira Rubio, predsednica Transparensi internešenala.