Srbija-Kosovo: I dalje aktuelan Išingerov predlog

„Deset godina posle Miloševića“ danas obeležava Frankfurter algemajne cajtung u članku koji krase dve karte, jedna regionalna, na kojoj se vidi Srbija sa svojim okruženjem, i druga u krupnijoj razmeri, na kojoj je Kosovo sa svojim okruženjem, uz legendu: zeleno su područja sa srpskim većinskim stanovništvom, narandžasto područja na kojima većinu čine Albanci. „Jezgro nove rezolucije donete u Njujorku jeste najava dijaloga Beograda i Prištine koji će pratiti Evropska unija“, piše ovaj list. „Već i sama činjenica da će Srbi i Albanci razgovarati, to jest da bi trebalo da razgovaraju, faktor je mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. (…) Pristanak Beograda na ovakav dijalog, uz - izuzetno - vrlo odlučno angažovanje EU, stvarno predstavlja promenu. Ali, gde, u kom sastavu i o kojim pitanjima će se razgovarati, o tome nema složnog stava.

Srbija je najkasnije u junu 1999, kada su snage NATO umarširale na Kosovo, izgubila oko 15 odsto teritorije na koju je pretendovala. S druge strane, Kosovo je najkasnije u februaru 2008, proklamacijom nezavisnosti, takođe izgubilo oko 15 odsto državne teritorije na koju je pretendovalo. Radi se o severu Kosova, na kome žive Srbi i koji graniči sa Srbijom kojima se vlada iz Beograda. I dok se u Srbiji većina stranaka pomirila sa gubitkom Kosova, sve i ako u govorima tvrde suprotno, kosovskoj eliti upadljivo teško pada da prizna da bez primene sile neće moći da integriše sever u svoju državnu teritoriju.

No, postoji izlaz sa kojima obe strane mogu da žive i pri tome napreduju ka Evropskoj uniji. Taj izlaz se obično naziva Išingerovim predlogom, jer je nemački diplomata prvi javno govorio o tome. Bilo je to krajem 2007, kada je Volfgang Išinger vodio ključnu fazu razgovora o budućem statusu Kosova. On je Srbima i Albancima ukazao na nemačko-nemački temeljni ugovor iz 1972, koji je obojim nemačkim državama pomogao da nađu mogućnost praktične saradnje koja nije uključivala i međusobno priznanje. „Uspostavljanje normalnih diplomatskih odnosa tada nije bilo moguće. Tajna uspeha je bila u tome da se nerešiva pitanja – izuzmu“, rekao je Išinger. Primenjeno na Srbiju i Kosovo, to bi značilo da su oni složni u svoj neslaganju oko pitanja statusa. Oni bi prihvatili realnu situaciju potpisivanjem sporazuma u kome bi izrazili spremnost na dobrosusedske odnose i saradnju, ali bi mogli i dalje da se drže svojih međunarodnopravnih gledišta“.

Veći honorari za nemačke lekare

Glavna tema pisanja nemačkih dnevnih listova danas je odluka Odbora zdravstvenih osiguranja i lekara o povećanju honorara lekarima koji vode svoje privatne ordinacije. Sledeće godine, oko 150.000 takvih lekara će dobiti oko milijardu evra više na ime honorara.

Noje osnabriker cajtung tim povodom piše: „Lekari su pobedili i osiguranici će morati da plaćaju više. Tako to izgleda na prvi pogled, Ali, situacija je nešto složenija. U zavisnosti od vrste lekarskih usluga i starosti pacijenata, lekarske zarade su vrlo različite. No, krajnje je vreme za reformu sistema plaćanja. On je toliko komplikovan, da može da ga shvati samo mali broj stručnjaka“.

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Osiguravajuća društva su u pregovore ušla sa predlogom da se honorari ne povećavaju, a lekari su uspeli da izguraju svoje zahteve. Vladajuća koalicija je samo aplaudirala. Nikakvo čudo što su lekari sa svojim jakim lobijem dobili ono što su tražili – i to o trošku pacijenata – a ministar zdravlja Resler je sada opet dobio malo vremena da odahne do sledeće reformice. Samo neka se ide linijom najmanjeg otpora“.

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Hvala, gospodine ministre zdravlja. Doduše, Filip Resler ne sedi za pregovaračkim stolom kada se diskutuje o lekarskim honorarima, ali on ima političku mogućnost da preuredi sistem honorisanja koji niko ne razume. Umesto toga, on ide linijom manjeg otpora“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković