Srbija: Korak napred ili nazad u vladavini prava?

Za danas (29.04.2021) je u maloj sali Doma Narodne skupštine zakazano javno slušanje u vezi sa promenom Ustava. To je početak veoma duge procedure za potencijalnu promenu Ustava Srbije, u delu koji se tiče pravosuđa. 

Evropska komisija je u svom poslednjem godišnjem izveštaju o napretku Srbije izrazila zabrinutost zbog političkog uticaja na pravosuđe. Srbija je poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, otvorila 2016. a rok za promenu Ustava je, prema revidiranom Akcionom planu Vlade Srbije za poglavlje 23 - kraj ove godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u ponedeljak (26. april) sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, koja je i tada naglasila da Srbija treba da nastavi „pozitivan razvoj" u oblasti vladavine prava.

Upravo to biće ključno za napredak Srbije u pregovorima sa EU i „od toga zavisi da li će Srbija u junu otvoriti nova poglavlja tj. klastere", izjavio je dan kasnije Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fonda za TVN1.

Pre petnaestak dana Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije doneo je odluku da pokrene aktivnosti u cilju promene Ustava Srbije, u delu koji se odnosi na sudove i na javna tužilaštva.

Predlog za promenu Ustava podnela je Vlada Srbije, a tekst amandmana izradilo je Ministarstvo pravde, kao polaznu osnovu za izmene.

U svom obrazloženju predloga za promenu Ustava, Vlada između ostalog podseća da se Srbija, kao kandidat za ulazak u EU, obavezala da svoje zakonodavstvo uskladi sa pravnim tekovinama EU,  kao i da u tom procesu jačanje nezavisnosti sudstva ima posebnu važnost.

Vlada podseća da je važeći Ustav Srbije, koji je proglašen 2006. naišao na kritike Venecijanske komisije, koja je godinu dana kasnije iskazala zabrinutost zbog „preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu".

Koji članovi Ustava se menjaju?

Vlada u svom obrazloženju nabraja koji bi članovi Ustava (koji se tiču sudova i tužilaštva, nadležnosti Skupštine) trebalo promeniti, ali ne navodi kako glasi tekst predloženih promena.

Ipak, Vlada precizira da prema članovima 153. i 164 važećeg Ustava,Visoki savet sudstva bira sudije, a Državno veće tužilaca, zamenike tužilaca, ali da čak osam od 11 članova tih tela bira Narodna skupština.

„Sistem odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca bi trebalo da bude nezavisan od političkog uticaja", napisala je Vlada u svom obrazloženju.

Uzajamno proveravanje, a ne kontrola 

Vlada Srbije osvrće se i na stav 3. člana 4. Ustava, u kojem piše da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

„Dosledno shvaćeno, ovo bi značilo da zakonodavna i izvršna vlast imaju mogućnost da kontrolišu sudske odluke što je nespojivo sa nezavisnošću i samostalnošću sudske vlasti" navodi Vlada i dodaje da bi to urušilo sistem podele vlasti u Srbiji.

Zato Vlada predlaže da se član 4. Ustava promeni tako da se odnos između tri grane vlasti zasniva „na uzajamnom proveravanju, odnosno ograničavanju, a ne kontroli".

Stručna javnost

Deo stručne javnosti kritičan je prema predloženim promenama i kaže da su one toliko loše da bi bilo bolje da se Ustav i ne menja. Početkom godine, predsednica Društva sudija Srbije, Snežana Bjelogrlić izjavila je da se predloženim promenama otvara mogućnost još veće politizacije pravosuđa.

Ona je tada naglasila da su problematični predlozi koji se tiču izbora nesudijskog dela Visokog saveta sudstva (VSS.) tj. petočlane komisije koju bira Skupština.

„Ti predlozi podrazumevaju i mogućnost čestog raspuštanja VSS, najvažnijeg pravosudnog tela koje bira sudije na trajni mandat, odlučuje o njihovom napredovanju i razrešenju", izjavila je Snežana  Bjelogrlić, a preneo list Politika.

Konsultativni proces

Konsultativni proces za promenu Ustava počeo je u maju 2017, ali ga je zbog nedovoljne transparentnosti u oktobru te godine napustilo više udruženja, među kojima su Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Beogradski centar za ljudska prava.

Nevladina  organizacija CRTA je u svom izveštaju podsetila da je bivša ministarka pravde Nela Kuburović  2018. izjavila da su radni tekst amandmana napisali zaposleni u Ministarstvu, kao i da je ona u tome učestvovala.

„Stručnjaci, profesori iz oblasti Ustavnog prava nisu ni konsultovani, niti su učestvovali u stvaranju teksta amandmana na najvažniji pravni akt zemlje", navela je CRTA.

Procedura

Osim toga, deo stručne javnosti skreće pažnju da tekst predloženih amandmana nije ni trebalo da piše Vlada tj. Ministartvo pravde. Kako bi trebalo da izgleda procedura promene Ustava?

Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija Srbije za DW objašnjava da su ovlašćeni predlagači za promenu Ustava trećina poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.

„Predlog koji je podnela Vlada sadrži samo brojeve članova za promenu i obrazloženje, a ne i sadržinu tih članova. Sad je na Skupštini najpre da odluči o tom predlogu. Ako ga usvoji dvotrećinskom većinom, tek onda ona - jer je Skupština ustavotvorac, pristupa izradi, pa razmatranju akta o promeni Ustava u predloženom delu”, kaže Dragana Boljević za DW.

Ona dodaje, ako bi Skupština usvojila akt o promeni Ustava, morala bi da ga stavi na potvrđivanje građanima putem referenduma.

„Znajući sve ovo, sa zaprepašćenjem smo, iz Izveštaja o napretku, shvatili da Evropska komisija (EK ) očekuje da Skupština samo usvoji taj neformalni akt Ministarstva pravde iz oktobra 2018. jer je to suprotno pravnom poretku Srbije i načelima podele vlasti i vladavine prava, na kojima i EU počiva”, kaže Boljević za DW.

Podrška Venecijanske komisije

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je Srbija prošla kroz dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom (VK)  (savetodavnim telom Saveta Evrope) u vezi sa tekstom predloženih amandamana i da je od nje dobila saglasnost za izmenu Ustava.

Ipak, Snežana Bjelogrlić izjavila je da su primedbe na predložena rešenja došle i od „relevantnih tela Saveta Evrope”. Od kojih tela Saveta Evrope su došle primedbe?

„Tokom 2018. Konsultativna veća evropskih sudija i tužilaca dostavila su po dva svoja mišljenja o martovskoj i poslednjoj oktobarskoj verziji amandmana kojima ukazuju na mnoga odstupanja od evropskih standarda. Mišljenja su dostupna na sajtovima CCJE i CCPE, kao i Društva sudija i Udruženja tužilaca", kaže Dragana Boljević za DW.

Ona dodaje da je EK pogrešila „ne samo po mišljenju pomenutih udruženja već i drugih relevantnih udruženja, kada se oslonila samo na ocene Venecijanske komisije".

„Pogotovo ako se ima u vidu da je oktobra 2018. VK „primila k znanju" Memorandum svog Sekretarijata, iako je on samo tehničko telo, o tome da je oktobarska verzija amandmana usklađena s primedbama Venecijanske komisije od juna 2018. Zato svi mi smatramo da će, o skupštinskom predlogu promena Ustava, biti potrebna zajednička ekspertiza sva tri ova tela Saveta Evrope", zaključuje za DW Dragana Boljević.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.