1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Srbija kao tampon-zona?

Saša Bojić1. septembar 2015.

Nemačka štampa se ovih dana neprestano bavi problemima sa prihvatom izbeglica u Evropi i posebno ulogom balkanskih zemalja u tome. Jasno je da trenutno nema rešenja kojim bi svi bili zadovoljni.

https://p.dw.com/p/1GP6j
Serbien Flüchtlinge in Belgrad
Foto: picture alliance/dpa/T. Brey

„Balkanska ruta vodi kroz Srbiju“, piše novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens: „Ljudi su tamo uznemireni jer EU želi da finansira prihvatilišta za izbeglice. No, one žele dalje na sever“. Autor, pozivajući se na pisanje dnevnog lista „Politika“, opisuje nevolje srpskih taksista koji prevoze izbeglice od Beograda ka Mađarskoj – na primeru taksiste koji je tako, sa uključenim taksimetrom, vozio jednog Sirijca. A onda ga je nedaleko do Subotice policija zaustavila pod sumnjom da je krijumčar izbeglica. Automobil mu je konfiskovan, pa nekoliko dana kasnije vraćen, ali istraga je još u toku. Prema rečima tog taksiste, isto to je doživelo već više od 200 njegovih kolega: „Treba li da proveravamo da li naši putnici nose sa sobom lične isprave?“

„Brige srpskih taksista su samo beleška na marginama priče o maršu stotina hiljada ljudi na sever, ali ona pokazuje koliko je Srbija sada već zahvaćena tim fenomenom“. Autor se posebno bavi jednim od najvažnijih pitanja u diskusijama o izbeglicama koje se vode u Srbiji: „Hoće li sada svi oni ostati ovde?“ U tekstu se podseća da se sredinom avgusta u javnosti pojavila informacija da EU razmatra mogućnost otvaranja prihvatnog centra za 400.000 izbeglica na jugu Srbije, što je izazvalo veliko uzbuđenje. „Hoće li Srbija (sa 7,2 miliona stanovnika) postati tampon-zona između EU i ostatka sveta?“ Vlada uglavnom nastoji da smiri duhove podsećajući da izbeglice ne žele da ostanu u Srbiji, već samo da prođu kroz nju. No, „demagozi i populisti koriste diskusiju za sticanje unutrašnjepolitičkih poena.“

Tako, na primer, Balint Pastor, političar Saveza vojvođanskih Mađara, govori o „migrantima koji prelaze preko polja i plantaža i nanose ogromnu štetu – ko će seljacima da je plati? No, Balint nije ostao pri opravdanom pitanju o zaštiti imovine poljoprivrednika, već je izašao na širi teren: Pred poštanskim filijalama se formiraju dugi redovi, restorani su puni migranata, u autobusima više nema mesta za naše građane“. Martens pominje i Nenada Popovića, bivšeg predsednika DSS, koji je zatražio da se zatvori granica Srbije prema Makedoniji. No, parlamentarne stranke odbacuju ideju da se i tamo podigne ograda, a vlada nastoji da, kao što je rekao premijer Vučić, migrantima koliko god je moguće olakša srpsku etapu njihovog putovanja. A ministar unutrašnjih poslova Stefanović je ponovo demantovao glasine da bi Srbija, po želji EU, trebalo da velikom broju izbeglica dodeli azil – planira se samo otvaranje dva prihvatilišta u blizini Subotice.

„Za to je Beograd već zatražio finansijsku podršku Evropske unije. Potreban je novac kojim valja platiti policajce i pripadnike Crvenog krsta, ali i lekare i lekove. Vučić smatra da situacija neće skoro da se smiri“. Srbija bi još ove zime mogla da se nađe pred istim problemom. „Ako (ova) siromašna balkanska zemlja uz finansijsku podršku EU podigne zimske izbegličke logore za azijske i afričke izbeglice, biće interesantno videti kako će reagovati srpski Romi. Mnogi su proteklih godina zimi odlazili u Nemačku, da bi proveli hladne mesece u zagrejanim prihvatilištima za potražioce azila. Hoće li sada tražiti azil u sopstvenoj zemlji da bi dospeli u prihvatilišta koja finansira EU?“

Flüchtlinge am Wiener Bahnhof
Izbeglice na stanici u BečuFoto: picture alliance/APA/picturedesk.com/R. Schlager

Solidarnost na probi

List Zidkurir je povodom završetka mađarske ograde na granici sa Srbijom objavio tekst u kome piše i ovo: „Ograda bi zapravo trebalo da zadrži izbeglice. Ali, one bez problema prelaze i preko bodljikave žice. U nedelju ih je bilo skoro 3.000, baš kao i u nedelju. Do popodneva je na graničnim prelazima ka Austriji – gde su se zbog ponovnog uvođenja graničnih kontrola formirale dugačke kolone vozila – situacija bila mirna. Kontrolišu se vozne karte. Onaj ko nema kartu, mora da napusti voz – i ostane u Mađarskoj. Ali ona želi da ih se što pre otarasi.“

„Nećemo vraćati one kojima je potrebna zaštita, rekao je u Kaleu komesar Evropske unije Frank Timermans. Ali, niko ne zna da li bi sve zemlje EU potpisale tu izjavu. Jer, ton postaje oštriji. Austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner najavila je da će u Evropskom parlamentu predložiti da se zemljama koje se ne ponašaju solidarno ukine novac iz budžeta EU. Predsednik EP Martin Šulc je već izrazio simpatije za to kažnjavanje. Ali, to neće impresionirati šefove država i vlada istočnoevropskih zemalja koji će glasati u petak i subotu. Slovačka, Češka, Poljska i Mađarska čine grupu koja pruža otpor [...] Nije jasno kako će u takvim uslovima doći do rešenja na kriznom sastanku ministara unutrašnjih poslova i i pravde 14. septembra. O ključu za raspodelu izbeglica po zemljama EU se više ni ne razgovara“...