Srbija ima novu vladu

Srbija je dobila novu vladu sa 19 ministara, u kojoj ključna mesta, kao i u prošloj vladi, zauzimaju kadrovi Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS). Premijer Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu istakao da je program njegove vlade smeo i ambiciozan, ali da su svi ciljevi te vlade ipak dostižni. Vučić je takođe naveo da će nova vlada smelo krenuti i u proces bolnih privrednih reformi, i da će se prvi pozitivni rezultati tog procesa osetiti do kraja 2016. godine. Neke od prvih mera koje su najavljene jesu ukidanje solidarnog poreza, ali uz istovremeno smanjenje plata u javnom sektoru za 10 procenata, kao i povećanje starosne granice za odlazak žena u penziju sa 60 na 63 godine. Najavljena je i privatizacija velikih državnih preduzeća, ili nekih njihovih delova.

Dobar ekonomski deo vlade

Nekih velikih iznenađenja kada su kadrovska rešenja u pitanju nije bilo. Vlada ima nekoliko eksperata, nekoliko starih-novih ministara, a neki ministri su samo zamenili mesta. Konačan kadrovski sastav nove vlade pokazuje da se eksperti nalaze samo u takozvanom ekonomskom delu vlade, dok su sve ostale ministarske funkcije pripale političarima. Mislim da je taj deo vlade prilično kvalitetan, ocenjuje za DW politički analitičar Milan Nikolić. Ministar privrede će biti Dušan Vujović, koji je radio u Svetskoj banci, i koji je poznati stručnjak za borbu protiv siromaštva, napominje Nikolić. Tu sa jedne strane imamo Vujovića, koji nije ekspert neoliberalnog tipa, poput recimo ministra državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički i ministra finansija Lazara Krstića.

„Očekujem da će to stoga biti jedna mešavina gde će jedni da vuku, a drugi će da zatežu, ali mislim da neće biti loše imati jedan takav sastav koji će se brinuti o ekonomiji i finansijama. U takvoj konstelaciji snaga, i kada se očekuju brojni rezovi u državnoj upravi i javnim finansijama, biće dobro ukoliko se ostvari neki balans između neoliberalnih ideja, i ideja koje traže više socijalne pravde i empatije“, kaže Nikolić.

Druželjubivi Dačić – pravo rešenje?

Bivši premijer Ivica Dačić će u novoj vladi biti ministar spoljnih poslova. Srbija se u ovom trenutku nalazi između čekića i nakovnja kada je reč o ukrajinskoj krizi, i sada se postavlja dilema koliko je ministar Dačić dorastao tome, pita se Nikolić:

„A sa druge strane možda on i nije tako loše rešenje. Jer, on će se puno družiti, puno pevati, širiti osmehe i možda neće ništa reći o ovoj situaciji, ili će odložiti opredeljenje na nešto duži rok kada se strasti malo smire. Tako da sve zajedno to može da ispadne jedna jako dobra vlada, a može da ispadne i jedna jako problematična vlada koje neće uspeti da se izbori sa svim problemima koji se pred njom nalaze“.

Ponovo s kočničarima reformi

Srpska vlada je i u novom mandatu sastavljena od predstavnika SNS i SPS. Vodeće stranke nove vlade bile su vodeće stranke i u prošlom mandatu, i pitanje koje se sve češće čuje je zašto je Srbija uopšte išla na izbore, i gubila dragoceno vreme, kada su neke rotacije mogle da se obave i bez izbora, pre svega na mestu premijera. Ako se svemu tome doda da je SPS bio optuživan da je glavni kočničar reformi, mnogi se onda pitaju kako će reforme sada odjednom da se sprovode u istom sastavu. Đorđe Vuković iz CeSID-a kaže za DW da su izbori pre svega bili kapitalizacija moći te dve političke opcije, i dodaje da sa druge strane ne treba smetnuti sa uma da je za ozbiljne reforme potreban i što širi politički konsenzus. Sada su naprednjaci sa dobijanjem ovako velike podrške dobili jedan dodatni adut da te reforme sprovedu, i sada ćemo videti koliko će u tome imati uspeha, smatra Vuković.

Milan Nikolić ocenjuje da SPS nije toliko bio kočničar reformi koliko su oni, kao stranka koja vuče korene još iz Miloševićevog vremena, bili uključeni u razne lične i partijske dilove. Mislim da oni neće biti kočničari ni u novoj vladi ukoliko im se jasno i glasno kaže da se u reforme mora ići, i da zaborave na svoje stare dilove, posebno ako im se uzme ministarstvo policije, kao što jen inače već i učinjeno, smatra Nikolić.

Naprednjaci se još uvek uhodavaju?

Na dan formiranja nove vlade postalo je takođe jasno da je od osvajanja vlasti SNS 2012, godine srpska vlada vreme trošila na uhodavanje, upoznavanje sa poslom, pa je zatim usledila višemesečna rekonstrukcija vlade, da bi odmah zatim krenule pripreme za izbore i na kraju sami izbori. Kako se i sada može očekivati da nova vlada zahteva neko vreme za uhodavanje i pripreme za timski rad, nametnulo se pitanje kada će vlada početi manje da se bavi sobom, i kada će početi nešto konkretno da radi. Đorđe Vuković kaže da je SNS na neki način još uvek iznenađena pozicijom koja joj je data 2012. godine:

„Nadamo se da su se sada uhodali. Trebalo im je skoro dve godine da shvate da su oni sada deo vlasti i da nisu više opozicija. Njihova velika politička snaga se još uvek temelji na kritici stare vlasti, ali oni nadam se shvataju da će još neko vreme imati raspoloženje birača koje će ići njima u korist; da će ljudi dakle razumeti da su oni preuzeli dosta lošu ekonomiju, dosta loše uređenu državu, ali jednog trenutka će i oni morati da isporuče neke pozitivne rezultate“.

Socijalni otpori – najveći izazov

Ključni izazovi nove vlade će biti savladavanje otpora reformama brojnih socijalnih grupa u Srbiji, napominje Vuković. Pre svega govorim o onima koji se nalaze u državnoj administraciji, u javnim preduzećima, u javnim ustanovama, ali tu su i velike socijalne grupe poput penzionera. Tu će otpori biti najveći, i postoji šansa da se zbog toga odustane, što bi verovatno bilo najgore. Na klasičnom političkom planu oni praktično neće imati opoziciju, u okviru vlasti imate većinu za koju vam ne treba niko drugi, i jako je teško zamisliti da se nekako postavi pitanje poverenja vladi u naredne četiri godine, ocenjuje Đorđe Vuković.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković