Srbija i Kosovo daleko od normalizacije odnosa
24. mart 2018.
Jučerašnji, prvi ove godine i dugo očekivani sastanak na najvišem političkom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine već od samog početka bio je osuđen na neuspeh. EU je dva dana pred sastanak predsednika Srbije i Kosova ocenila da nema napretka u razgovorima dve strane kada je reč o primeni dogovora iz Briselskog sporazuma. Predsednicima Srbije i Kosova kao i šefici EU diplomatije Federiki Mogerini ostalo je da na radnoj večeri u Briselu konstatuju isto.
”Visoka predstavnica je naglasila važnost koju EU pridaje punoj primeni svih postignutih sporazuma i pri čemu je poseban akcenat stavila na uspostavljanje Zajednice/Asocijacije srpskih opština, sporazum o energetici i završetak mosta u Mitrovici”, stoji u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove izdatom posle sastanka.
I dok Federika Mogerini već po navici pozdravlja posvećenost oba predsednika normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, Briselski sporazum, prvi potpisan baš u cilju te normalizacije već godinama stoji tek delimično primenjen. Za srpskog predsednika krivicu za to snosi prištinska strana, ali i EU.
”Gotovo 1.800 dana šest glavnih tačaka Briselskog sporazuma nisu ni dirnute, a to ne može da bude samo krivica Albanaca, to je potpisala i Evropska unija”, poručio je Vučić sinoć iz Brisela.
Predsednik Srbije je bio posebno revoltiran izjavom premijera Kosova Ramuša Haradinaja, čiju je poruku da ”nije stigao da prouči dogovor o formiranju Asocijacije srpskih opština”, nazvao ”uvredom za zdrav razum i uvredom za Srbiju”.
Istovremeno Beograd najavljuje i da će ”samostalno formirati Zajednicu srpskih opština” i otvoreno se oglušiti o zabranu koju su kosovske vlasti izdale kada je u pitanju poseta visokih srpskih zvaničnika srpskim enklavama na Kosovu.
Koliko su Srbi i Albanci daleko od normalizacije odnosa?
I dok srpska strana smatra da Albanci nemaju nameru da ispune ni i ono što je do sada dogovoreno u djalogu, kosovski predsednik već ide korak dalje i veruje u finalizaciju budućeg dogovora o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa i to još ove godine. Hašim Tači je, s razlogom ili ne, mnogo optimističniji izašao sa razgovora sa Aleksandrom Vučićem i Federikom Mogerini. Iako kaže da obe strane moraju još mnogo toga da urade na primeni već postojećih dogovora, Tači smatra da je i finalni dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa nadomak ruke.
”Verujem da je moguće postići taj sporazum. To će biti zarad mira i stabilnosti, biće u interesu obe zemlje, a biće i znak poštovanja za angažovanje i investicije koje je EU uložila u napredak obe zemlje”, kaže Tači.
Predsednik Kosova sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Srbijom vidi kao nešto na čemu ”obe strane mogu da dobiju, a ne da izgube”. Međutim, ono o čemu ni Tači, ali ni Vučić ni posrednici EU u dijalogu ne žele da pričaju jesu konkretni predlozi kako bi taj, za sada gotovo nemoguć, dogovor o celovitoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova mogao da izgleda. EU kaže da je još rano govoriti o tome, ali da će dogovor biti ono oko čega se saglase dve strane. Za Prištinu je konačni dogovor priznanje Kosova ili, za početak, stolica u UN. Srbija još vodi unutrašnji dijalog o tome kako bi trebalo da izgledaju budući odnosi sa Kosovom. Manevarski prostor nam je mali, ali nezavisnost Kosova nećemo priznati”, izjavio je predsednik Srbije Alkesandar Vučić nakon razgovora u Briselu.
Bez čvrstih temelja na Zapadnom Balkanu nema stabilne evropske kuće
Ono što može biti još važnije od same formulacije dogovora o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova jeste pitanje kakvi će mu biti temelji. Ako se budući dogovor Beograda i Prištine bude zasnivao na klimavom Briselskom sporazumu teško da će se to moći nazvati konačnim i održivim rešenjem za vekovne probleme između Srba i Albanaca.
Pored prevashodne nefunkcionalnosti za građane Srbije i Kosova, takav ”pošto poto” dogovor bi bio kontraproduktivan za celu EU koja insistira na miru i stabilnosti kako regiona Zapadnog Balkana tako i cele Evrope. U EU ponavljaju da su ”stvari jasne” i da je ”svima jasno šta treba da se uradi”.
Nova Strategija proširenja daje jasne okvire koji koraci u cilju pune normalizacije odnosa Srbije i Kosova moraju biti sprovedeni u kojoj fazi pristupanja Uniji. Šefica diplomatije EU u viša navrata je najavljivala postizanje pravno obavezujućeg dogovora u dijalogu Beograda i Prištine do kraja njenog mandata, odnosno do 2019. godine. Ipak samo njegovo potisivanje neće biti dovoljno. EU želi da se uveri u njegovu funkcionalnost na terenu. I to će biti uslov svih uslova kako za konačnu normalizaciju u odnosima Srba i Albanaca tako i za ulazak u EU.