Srbija-CG: Šta bi s poslovima stoleća?

Sa izgradnjom gromoglasno najavljivanog “posla stoleća,” kako su mnogi zvali izgradnju auto-puta od Bara do granice sa Srbijom i rekonstrukcijom železnice, čiju je studiju finansirala italijanska vlada, ni pedalj se nije odmaklo, a kako sada stvari stoje, teško da će se narednih godina izgraditi kilometar auto-puta ili pruge.

Početak izgradnje auto-puta od Bara do Boljara svečano je ozvaničen još 2009. godine uz prisustvo tadašnjih premijera Srbije, Hrvatske i Crne Gore – Mirka Cvetkovića, Jadranke Kosor i Mila Đukanovića, u Gornjim Mrkama. Iako su stručnjaci još tada ukazivali da Crna Gora ne treba da ulazi u taj posao, te da treba razmisliti o izgradnji magistralnog puta i alternativnim pravcima, jer bi zbog nepristupačnog terena, kilometar puta bio izgrađen najskuplje na svetu, Vlada je prvo mesecima bezuspešno pregovarala sa hrvatskim Konstruktorom, zatim sa grčko-izraelskim konzorcijumom Aktor Šikunbinui i sa grupom kineskih kompanija. Prema poslednjim informacijama, novi tender bi mogao biti raspisan naredne godine.

Projekti nisu bili dobro pripremljeni?

Srbija je zvanično počela da gradi prvu deonicu auto puta kroz tu zemlju, od Uba do Lajkovca, ali zbog problema sa eksproprijacijom zemljišta radovi faktički nisu ni počeli. Stručnjak za saobraćaj Milan Vujanić ne spori izgradnju Koridora 10, ali kaže da je očigledno da projekti nisu bilo dobro pripremljeni.

“Koridor 10 će se sigurno izgraditi samo je pitanje da li ćemo manje ili više izgubiti. Nikada nemate dovoljno para, i uvek imate dovoljno para. Nikada nemate dovoljno para za nešto što nije isplativo i imate dovoljno para, kada je reč o prioritetima. To znači da argumentacija i projekti koji su predstavljeni ljudima koji odlučuju nisu bili dobro pripremljeni”, rekao je on za Dojče vele.

Njegovo mišljenje, ne deli stručnjak za investicije Mahmut Busatlija, koji uporno upozorava da izgradnja auto-puta ne bi bila isplativa. „Ukoliko pogledate broj turista koji dolaze u Crnu Goru u letnoj sezoni i pretpostavite da u jednom automobilu ima samo jedna osoba i da svi dolaze preko Beograda, promet u ta dva letnja meseca, bio bi ravan prometu preko mosta Gazela u dva, tri dana. To je malo u odnosu na potrebe da se takvi projekti isplate. Jer, ako gradite auto-put, onda morate da računate da se isplati za sedam do deset godina, a ne da bacite tolike pare na auto-put, da on može da se isplati tek za trideset godina. Zbog toga se ne može ni naći novac za put”, kaže Busatlija za Dojče vele.

A šta je sa rekonstrukcijom železnice?

Srbija i Crna Gora trebalo bi da počnu rekonstrukciju železnice od Bara do Beograda, gde je sada prosečna brzina vozova oko 40 kilometara na sat, na nekim zahtevnim dionicama svega 30 kilometara. Studija, koju je finansirala italijanska vlada, predviđa ulaganja od oko 336 miliona evra, od čega Srbija treba da obezbedi 198 miliona, da bi se obezbedila prosečna brzina vozova od 85 kilometara na sat.

Sve se češće se može čuti da će ove dve zemlje zajedno od međunarodnih finansijskih institucija tražiti pomoć za izgradnju putne i železničke infrastrukture od Bara do Beograda. Bušatlija smatra da Srbija i Crna Gora moraju zajedno da predlože isplative, realne projekte izgradnje infrastrukture kako bi dobili pomoć EU i da nikako ne smeju da ulaze u taj posao od domaćeg novca, jer bi to dovelo do velikog, novog zaduživanja. Prema njegovim rečima, izgradnja infrastrukturnih projekata trebalo bi da se zasniva na privatno-javnom partnerstvu.

O tome su nekoliko puta razgovarali i ministri Milutin Mrkonjić i Andrija Lompar, ali osim najave formiranja zajedničke komisije koja će raditi na izgradnji saobraćajne infrastrukture, konkretnih pomaka nije bilo.

Zato, svima, koji žele da putuju ka Crnoj Gori, a koji od odmora ne žele da u prevozu gube dva dana, i stavljaju glavu u torbu preostaju preskupe avio karte od Beograda do Podgorice ili Tivta.

Autor: Vesna Rajković
Odg. urednik: Jakov Leon