Spremajmo se kao da će sutra biti rat...

Imate li dovoljno konzervi u podrumu? Nemačka vlada je, ozbiljno se baveći ovim pitanjem, preporučila građanima da stvaraju zalihe potrepština za slučaj katastrofe ili oružanog napada. Kabinet kancelarke Angele Merkel smatra da bi svako trebalo da se obezbedi količinom namirnica dovoljnom za deset dana. To se odnosi i na zalihe vode. Razlog: mogućnost oružanog sukoba ili terorističkog napada.

Ovo je prva strategija civilne zaštite otkako je završen Hladni rat. Rad na njoj je počeo 2012. godine, i odvijao se paralelno sa nastajanjem Bele knjige o bezbednosnoj politici. U konceptu koji, kako prenosi nedeljnik Frankfurter algemajne zontagscajtung, ima 69 strana, piše da „Napad na teitoriju Nemačke koji bi iziskivao konvencionalnu odbranu zemlje – nije verovatan“. I pored toga, prevencija nalaže „primerene pripreme za razvoj situacije koji bi mogao predstavljati egzistencijalnu opasnost“.

Napad kao 1942?

Spremajmo se kao da će sutra biti rat? – Za opoziciju u Bundestagu je ovo samo nepotrebno širenje panike. Šef poslaničkog kluba Levičarske stranke Ditmar Barč, rekao je da „vlada ne bi smela da svakodnevno širi nervozu“, i da „stalno iznošenje novih predloga, na primer o kupovini zaliha, stvara nesigurnost među ljudima“. Barčov kolega iz stranke Zelenih, Konstantin fon Noc, rekao je da smatra da je lepo što vlada aktuelizuje planove za slučaj najgoreg, ali da je s obzirom na tehnički razvoj ovo „poigravanje decenijama starim konceptima“. Za njega je problematično i to što se civilna prevencija meša sa vojnim scenarijima i indicijama o terorističkim napadima: „Ne vidim scenario napada zbog kojeg bi ljudi trebalo da stvaraju zalihe“, rekao je Fon Noc.

Jedno je jasno: nemačka vlada smatra da joj, u slučaju da država bude napadnuta, za uspostavljanje kontrole nad događajima, ne bi bilo potrebno više od deset dana. Je li to malo ili mnogo? Da li se pod eventualnim „napadom“ podrazumevaju vazdušni udari za vreme kojih se narod krije u podrumima, ili se i druge vrste nedaća smatraju mogućim, na primer, kibernetički napadi na energetsku infrastrukturu? Utešno zvuči to što je vlada saopštila da verovatnoća konvencionalnog napada „nije velika, ali da ne može kompletno da se isključi“.

Zalihe nisu jevtine

Ono što je sigurno, jeste da je vlada ovom preporukom napravila najbolju reklamu za firme koje već godinama prodaju sisteme za preživljavanje u uslovima rata i katastrofa. Folije za zaštitu prozora, sistemi za grejanje bez struje, radio-aparati na navijanje (sa prijemom kratkih talasa), hemijski toaleti, prečistači vode (i od vode iz prljave bare prave vodu za piće), sve vrste zaštitne opreme za pojedinca, sredstva za oblačenje, ali i za kretanje po šumama i gorama, sve to i mnogo više od toga, prodaju se „po pristupačnim cenama“. I, naravno, hrana. Sve se može naručiti na internetu.

Specijalne kutije sa porcijama podeljenim na čitavu porodicu, po danima i nedeljama, sadrže konzerve sa svim potrebnim hranljivim materijama, vitaminima i mineralima potrebnim organizmu. Hrana je prilagođena potrebama svih mogućih ciljnih grupa, od vegetarijanaca do osoba alergičnih na laktozu. Tako, na primer, 12 porcija šampinjona na pirinču, kod jedne od najvećih nemačkih firmi za preživljavanje, košta 82 evra; ista količina rezanaca sa povrćem košta 64 evra, svinjskih odrezaka na bavarski način – 89 evra.

Vlada u Berlinu je najnovijim konceptom podsetila građane na mogućnost života u podrumu, ili u bunkeru, o kojoj i pored svih islamističkih terorističkih pretnji, „ruske opasnosti“, mogućnosti raspada EU i drugih nedaća, većina građana ipak nije ozbiljno razmišljala. Njihove reakcije su podeljene i kreću se između pitanja „Znaju li oni šta rade?“ i „Znaju li oni nešto što mi ne znamo?“ – a koliko su preporuke vlade ozbiljno shvaćene, pokazaće barometar potrošnje tokom narednih dana i nedelja. A dobićemo i odgovor na pitanje: koji lanci samoposluga su najbolje pripremljeni za katastrofu?