Sporno usvajanje pred Ustavnim sudom

Nemački Ustavni sud namerava da proširi pravo na usvajanje za istopolne partnere. Zapravo se radi o prilično ograničenom pitanju: da li član istopolne zajednice sme da bude zakonski roditelj dece koju je usvojio drugi član zajednice. Na primer, da li sme da preuzme starateljstvo o detetu u slučaju da roditelj koji ga je usvojio umre? U braku je to dozvoljeno. Sudije smatraju da se bračni partneri tako stavljaju u povlašćeni položaj u odnosu na pripadnike istopolne zajednice, što je protiv ustavne jednakosti.

Zidojče cajtung piše da će istopolni partneri morati da sačekaju na potpunu ravnopravnost kod usvajanja dece: „Za dobrobit deteta nije važna ne struktura porodice, već kvalitet veze“, kaže član stranke Zelenih Folker Bek. To potvrđuje i državna sekretarka za pravo Birgit Grundman, pozivajući se na studiju koju je iniciralo njeno Ministarstvo 2009. Po toj studiji, istopolni parovi se ni na koji način nisu pokazali kao lošiji roditelji.“

Ipak, list ukazuje na to da sudije nisu razmatrale najsloženije probleme: „Razlog za slogu u sudnici je pre svega u tome što se sud bavio samo neproblematičnim aspektima Zakona o usvajanju: naime, pitanjem da li partner u istopolnoj zajednici sme da preuzme starateljstvo nad usvojenim detetom – pod istim uslovima kao i bračni drug. Sud je razmatrao i sledeće: da li je u interesu deteta da ima dva roditelja, a ne samo majku ili oca? Da ne mora da pređe u pod brigu državnih institucija, u slučaju da roditelj koji ga je usvojio – umre? Da je pravno osigurana veza sa oba staratelja, u slučaju da se par razvede? Kada se pitanja postave tako, sudije će odgovoriti potvrdno.“

„Verovatno je da sud nije želeo da se suoči sa tim 'vrućim krompirom'. jer tada bi morao da odgovori na pitanje koje bi uzburkalo mnoge duhove: da li deca žive lošije sa dva oca ili dve majke, umesto klasičnog odrastanja sa mamom i tatom? To pitanje vodi kroz 'ideološko minsko polje', zato što postavlja različite životne modele u direktnu konkurenciju. Homoseksualno partnerstvo bi tada bilo prihvaćeno ne samo kao roditeljski model koji je dopušten u izuzetnim slučajevima. Kada bi gej i lezbejski parovi smeli da slobodno da odluče o osnivanju porodice – njihovom načinu života konačno bi se priznala ista vrednost kao i braku.“

Šta koristi detetu?

Rajniše post poziva na oprez: „Za onoga ko veruje da je isto da dete odrasta u braku i u istopolnom partnerstvu, pravne prepreke za usvajanje deteta u homoseksualnim brakovima su očigledno neustavne. Oni koji u to veruju, podržavaju liberalni duh vremena kao moćnog partnera. Taj duh se oseća i u Karlsrueu (mestu gde zaseda nemački Ustavni sud prim.ur). Možda je taj osećaj pravi. Supružnici i istopolni partneri mogu da budu izuzetno dobri, ali i loši roditelji – u zavisnosti od toga da li im je sopstveni razvoj važniji od dobrobiti deteta. Iskustvo ljudskog roda skupljano hiljadama godina kaže da je u načelu dobro za dete kada ono odrasta u prisustvu oca i majke. Iskustva sa decom u homoseksualnim brakovima još uvek nisu sazrela. Pre nego što padne poslednja prepreka, trebalo bi mnogo detaljnije istražiti to šta koristi detetu.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković