Spor oko budžeta EU, a Merkel da pronađe rešenje?
20. novembar 2020.
„Ne potcenjujemo ozbiljnost situacije“, rekao je Šarl Mišel, predsedavajući Savetu EU, nakon virtuelnog zasedanja u Briselu o sporu oko budžeta i vladavini zakona u Evropskoj uniji. Drugim rečima: Evropska unija je u stvarnoj krizi. Mađarska i Poljska su još u ponedeljak sprečile usvajanje ukupnog budžeta EU, kao i Fonda za obnovu od posledica pandemije korona-virusa teškog 750 milijardi evra.
-pročitajte još: Budžet kao talac
„Neophodno je da sprovedemo budžet koji smo usvojili u junu“, rekao je Šarl Mišel. No, izgleda da poljski i mađarski premijeri, Mateuš Moravjecki i Viktor Orban, nisu bili spremni da povuku veto. Obojica su kratko obrazložili zašto odbijaju da se preispita vladavina zakona u njihovim zemljama. Obe države već godinama trpe kritike zbog slabljenja vladavine zakona, što bi zapravo trebalo samo po sebi da se podrazumeva u državama-članicama Evropske unije.
„Ucenjen ili prevaren?“
Na pitanje DW na završnoj konferenciji za novinare da li se oseća ucenjenim ili prevarenim, Šarl Mišel je odgovorio: „Ne želim da kažem ništa što bi dodatno pogoršalo situaciju“. Ali, jasno je stavio do znanja da su na taj način oštećeni milioni ljudi koji trpe ekonomske posledice pandemije i koji su čekali na sredstva iz fonda.
Ako Poljska i Mađarska ostanu tvrdo pri svojim stavovima, sredstva iz Fonda za obnovu neće moći da budu isplaćivana od januara 2021, kako je prvobitno planirano. To će posebno da pogodi zemlje na jugu Evrope, koje su mnogo pretrpele i zbog korona-virusa. Viktor Orban je i pre jučerašnjeg virtuelnog samita izjavio da ga za to nije briga. Premijer Španije Pedro Sančez insistira da planiranoj primeni Fonda. Iz holandske delegacije stigao je predlog da bi budžet mogao da se usvoji sa 25 država, a da Mađarska i Poljska ostanu po strani. Istakli su da bi to bilo komplikovano, ali izvodljivo.
Izostala prava diskusija
Međutim, o budžetskoj krizi se u četvrtak uveče nije istinski ni diskutovalo. Nakon samo 15 minuta, predsedavajući Samitu Šarl Mišel prešao je na drugu tačku dnevnog reda – suzbijanje pandemije. Mišel je mislio da se spor oko tako osetljivih tema – budžeta i vladavine zakona – ne može rešiti na video-konferenciji. Naredni samit u Briselu planiran je za četiri nedjelje, neposredno pred Božić.
Merkel želi nekako da posreduje
Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja trenutno predsedava Savetu EU, procedila je kroz zube da bi ona morala nekako da postigne kompromis sa Mađarskom i Poljskom. Takođe je rekla da ni Evropski parlament narednih nedelja ne može da glasa o budžetu.
Merkel je izjavila da dogovor o proveri stanja pravne države, što je na stolu, smatra „u principu veoma dobrim“. Nije međutim rekla da li bi i kako izašla u susret zahtevima Mađarske i Poljske, ili da bi mogla da izvrši pritisak da te zemlje promene mišljenje.
Mađarska i Poljska jesu uložile veto, ali ova situacija još uvek „nije razlog za zabrinutost“, rekla je nemačka kancelarka.
Kritika od strane evropskih poslanika
Žestoke kritike stigle su iz Evropskog parlamenta, koji je već neformalno glasao za fond od 1,8 biliona evra, koliko zajedno čine budžet EU i Fond za saniranje posledica pandemije. Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu, Razmus Andresen, insistira da nemačko Predsedavanje mora da deluje. „Sve se sada prebacuje na samit o budžetu u decembru, koji bi trebalo da se održi uživo. To nije dobar znak. Evropski parlament ne dozvoljava da ga ucenjuje Viktor Orban. Lopta je kod kancelarke Angele Merkel i predsedavajućeg Savetu EU Šarla Mišela“, izjavio je Razmusen u Briselu.
Poslanica iz redova CSU Monika Holmajer, koja je u istom poslaničkom klubu s Orbanovom partijom Fides, izjavila je da ona u principu ne reaguje na provokacije. A upravo se o tome radi kada je reč o vetu Poljske i Mađarske, smatra nemačka poslanica u Evropskom parlamentu. „O vladavini zakona u Evropskoj unije nema rasprave“, istakla je Holmajer. Kompletan korona-fond blokirati iz političkih razloga je, zaključuje, „posebno perfidno“.
Tokom Samita EU za reč se javio i slovenački premijer Janez Janša i zahtevao od svih strana da pronađu kompromis. Prema informacijama iz krugova njegove delegacije, on gaji simpatije prema stavu Mađarske i Poljske. No, nije jasno koju težinu ima Janšin apel. Jasno je samo da mu sposobnost političkog prosuđivanja nije baš jača strana. Janša je jedini šef vlade EU koji je čestitao Donaldu Trampu na pobedi na izborima za predsednika SAD.