Spor MMF-a i EU oko Grčke

S obzirom na dug od skoro 200 odsto bruto društvenog proizvoda, Međunarodni monetarni fond smatra da Grčka ne nije sposobna za otplatu. MMF će Grčkoj ponovo dati novac samo onda kada Evropljani Atini otpišu polovinu dugovanja. Dijagnoza iz Vašingtona sigurno nije pogrešna, a jedino što čudi jeste to što MMF insistira na sopstvenim propisima kojih se nije držao 2010. kada je dozvolio da ga „uvuku u spasilački program“ za Grčku. I tada, naime, dugovi Atine nisu bili „otplativi“. Rolf Langhamer iz Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila ima objašnjenje za to: „MMF je pod velikim pritiskom država koje u njemu imaju svoje uloge. Mnoge nerazvijene zemlje, ali i zemlje ubrzanog razvoja smatraju da se s njima mnogo strožije postupalo nego sa Grčkom.“

Ipak, ono što ovom stručnjaku nedostaje jeste tačan obračun MMF-a u kojem se vidi kakva je raspodela tereta u odnosu na kamate i otplatu glavnice. „Jedna zemlja je beskonačno dug investicioni projekat. Ne radi se dakle o tome da neka zemlja otplati svoje dugove, već o tome da bude u situaciji da otplaćuje svakodnevna potraživanja na koja se obavezala“, objašnjava Langhamer za Dojče vele.

Male kamate, kasna otplata

Drugim rečima, zemlja mora od novca ostvarenog privrednim rastom da finansira kamate. Teret kamata se u Atini drži u granicama podnošljivog. Evropska unija i Evropski fond spasa EFSF zahtevaju za kredite kamate od 0,6 do 1,3 odsto, što je mnogo niža kamata od onih koje se traže od drugih zemalja pogođenih krizom. Kamate ubira Evropska centralna banka, a onda ona novac od njih ponovo prosleđuje Atini. Samo MMF za svoj deo kredita traži veće kamate.

Kod otplate se radi o tome da se stari krediti zamene novim. Normalna zemlja je u stanju da se refinansira na tržištu kapitala. U slučaju Grčke, međunarodni donatori se brinu o tome da ne dođe do zastoja u novčanim tokovima. Tako Evropska centralna banka putem ELA-kredita, Centralnoj banci Grčke dozvoljava da štampa novac za otplatu kamata na dugove. Evropljani su napravili takav ugovor da otplata zajma počne tek od 2021. godine. I ovde je MMF jedina institucija koja nema milosti prema Grcima – iz razumljivih razloga.

Sve u svemu, Grci evropskim partnerima plaćaju mini-kamate, a za otplati imaju veoma mnogo vremena. Za to vreme, 21 milijarda evra kredita MMF-a je najskuplji i najnefleksibilniji deo grčkih dugova. Srećom, na njega otpada najmanji deo grčkog zaduženja, ali ako MMF nastavi da insistira na tome da se Grčkoj smanji teret zaduženja na osnovu evropskih kredita, onda ta međunarodna finansijska institucija previđa da se to skoro pa nikako neće odraziti na situaciju sa budžetom u Atini.

Nema volje za reformama

Istovremeno, situacija sa budžetom i nakon opraštanja duga ne bi bila ružičasta. „Grčka ima ekstremno slabu bazu za izvoz. Bez jasnog poboljšanja izvoza Grčkoj neće uspeti da udovolji potraživanjima i obavezama koje ima“, smatra ekonomista Langhamer. Drugi put je štednja. Kreditori su pokušali da Grčku pridobiju za obe opcije. Grčka vlada je pod prisilom sprovela mere štednje, ali ujedno zapostavila donošenje neophodnih reformi. To je dovelo do toga da je politika spasa Grčke propala.

Za razliku od Portugalije i Irske, Grčka ni šest godina nakon izbijanja dužničke krize nije spremna za korenite promene. Referendum s početka jula pokazao je da iza reformskog procesa „ne stoji ni vlada ni narod“, konstatuje Langhamer.

Zato MMF i EU trenutno vode čisto tehničku diskusiju i svađaju se o tome šta bi donelo opraštanje duga i da li on krši tzv. propis No-Bailout MMF-a (kojim se krše finansijski kriterijumi za članstvo u evrozoni). Pravi problem je u tome što Grčkoj nedostaje poslovni model kojim bi se ostvario privredni rast.

Problem odložen za budućnost

S trećim paketom pomoći problem se samo odlaže za budućnost. Ekspert Langhamer polazi od toga da će taj paket doći i da će MMF biti deo tog paketa, čak i ako ovoga trenutka razlike među kreditorima i poveriocima deluju kao da su nepremostive: „Kakvo bi to bilo gubljenje obraza MMF-a kada bi sada istupio iz paketa spasa. Onda bi morao da prizna da mora da otpiše dobar deo grčkog duga.“

I Amerikanci će se pobrinuti da šefica MMF-a Lagard ne odustane od Grčke. Predsednik Obama više puta je insistirao na tome da se svež novac prebaci u Grčku. I Nemačka će u budućnosti insistirati na prisustvu MMF-a. Berlin veoma ceni ekspertize te organizacije, njihovu pomoć i nepopustljivost, koju Evropska komisija i Evropska centralna banka ponekad nemaju prema prezaduženim zemljama. Angela Merkel dobro zna da je njen poslanički klub (CDU/CSU) ostanak MMF-a u programu pomoći Grčkoj uslovio za pristanak na dalje spasilačke akcije.

Sve u svemu, Nemačka će izaći u susret MMF-u ili daljim spuštanjem kamatne stope, ili odlaganjem otplate na ko zna koji, daleki rok. To je isto tako neka vrsta opraštanja duga ali Berlin to tako ne sme da nazove kako ne bi razljutio svoje birače. Za tri godine, nakon isteka trećeg paketa pomoći, ponovo se vraća priča o nerado spominjanom greksitu (izlasku Grčke iz evrozone). I čitava stvar kreće iz početka. To već možete i da zabeležiti u svom kalendaru…