Spomenik Miloševiću – revizija istorije

„Mali pasus u 2.590 strana presude Haškog tribunala u Srbiji budi osećaj trijumfa“, piše bečki list Prese i objašnjava o čemu se radi: „Bivši autokrata Slobodan Milošević i Srbija nisu krivi za zločine počinjene u ratu u Bosni (1992-1995), likuje bivši Miloševićev portparol, današnji šef diplomatije Ivica Dačić. Još dalje ide partijski drug Milutin Mrkonjić, počasni predsednik vladajućih socijalista: Svi smo znali da Milošević nije kriv. On treba da dobije ulicu i spomenik u Beogradu.“

Dopisnik lista Tomas Rozer dalje ocenjuje da u jednom pasusu presude Radovanu Karadžiću „neki žele da vide Miloševićevu rehabilitaciju“. On podseća da u toj presudi jasno piše da je Beograd „asistirao“ trupama bosanskih Srba, pomagao ih oružjem, dobrovoljcima i logistički. Prese prenosi mišljenje Nataše Kandić koja kaže da „pogrešnim zaključcima“ Dačić stvara sliku „nevinog“ Miloševića. Ona smatra da je to novi pokušaj vlade da izvede „reviziju istorije“. Dodaje da samo zbog zločina na Kosovu Milošević u Hagu nikada ne bi bio oslobođen.

„Kritički nastrojeni korisnici Tvitera s gorkom ironijom prikupljaju ideje za spomenik Slobi. Predlozi idu od snimaka izbegličkih kolona nakon rata u Hrvatskoj, preko bombardovanih mostova tokom sukoba na Kosovu i novčanica sa milijardskim iznosima u vreme inflacije pa go nadgrobnih spomenika ubijenih protivnika režima“, zaključuje austrijski list.

Pseći ujedi

Nemački dnevnik Velt piše o humanitarnoj katastrofi koja ponovo preti na Balkanskoj ruti. „U Nemačkoj se raduju jer zbog strogih graničnih režima država EU poput Mađarske i Hrvatske u međuvremenu dolazi sve manje ljudi. Ali istovremeno se pogoršava stanje u južnoj i jugoistočnoj Evropi. Tako nastaje novi jaz na kontinentu. U centru i na severu su problemi u najmanju ruku pod kontrolom, ali na periferiji se nered i dalje širi.“

List piše da, prema navodima UNHCR, dnevno 200 do 300 izbeglica stigne do Srbije odakle – ne može dalje. Mađarska pušta u zemlju samo tridesetak ljudi dnevno. „Tik do dva granična prelaza ka Mađarskoj su nastali neformalni kampovi s ljudima koji se nadaju da nekako dospeju u Mađarsku i time u EU. […] Srpske vlasti, koje su inače veoma hvaljene zbog svoje profesionalnosti i spremnosti da pomognu, doduše pokušavaju da ubede ljude da se smeste u zvanične srpske kampove. Tamo bi mogli da podnesu privremene ili trajne zahteve za azil u Srbiji. Ali mnogi odbijaju, žele u centralnu Evropu, radije ostaju u divljim kampovima i time u polju ilegalnosti jer nemaju nikakvu dozvolu boravka za Srbiju.“

List Donaukurir o istoj temi piše: „Početkom jula je u Mađarskoj na snagu stupio zakon prema kojem su graničari ovlašćeni da u Srbiju vrate migrante i tražioce azila koje uhvate u pograničnom pojasu od osam kilometara. […] Lekari sa lica mesta prenose da neke izbeglice u Horgošu imaju gadne povrede od granične bodljikave žice, ali i tragove fizičkog nasilja i psećih ujeda. Aktivisti za ljudska prava stalno kritikuju Mađarsku zbog oštrog odnosa prema izbeglicama.“