Specijalne jedinice za destabilizaciju Zapada?
14. oktobar 2020.
U suđenju zbog tzv. „ubistva u zoološkom vrtu“ navodno ne bi trebalo da bude reči samo o počiniocu. Glavni državni sekretar Ronald Georg želi da dokaže i da je tu reč o „državnom terorizmu“. Prema njegovom mišljenju, ruska vlada je naručila ubistvo Zelimkana Kangonšvila, Gruzijca čečenskog porekla u „malom zoološkom vrtu“, u berlinskoj četvrti Moabit.
To ubistvo nije jedini slučaj za koji se sumnja da je „državni terorizam“ iz Moskve. Do sada je, međutim, vlastima na Zapadu retko uspevalo da dokažu učešće Kremlja u atentatima u inostranstvu.
Najkasnije od 2006. godine, za zapadne tajne službe je međutim jasno da se ruski agenti i pod predsednikom Vladimirom Putinom ne zaustavljaju na svojim nacionalnim granicama. Bivši službenik ruske tajne službe za unutrašnju bezbednost FSB, Aleksandar Litvinjenko, umro je u egzilu u Londonu od posledica trovanja radioaktivnim polonijumom 210. Navodno su ga otrovala dvojica ruskih špijuna čije izručenje Velika Britanija od tada zahteva. Osim naručenih ubistava, Zapad Moskvu optužuje i za kibernetičke napade i manipulacije na izborima. Spisak optužbi protiv ruskih tajnih službi samo u poslednjih pet i po godina je dugačak:
2015. Hakerski napad na Bundestag
Ono što su hakeri izveli u proleće 2015. godine na računarima u Bundestagu mediji su nazvali „digitalna racija“. Hakeri su tokom više nedelja ukrali na hiljade i-mejlova i dokumenata sa računara mnogih poslanika – kao i iz kabineta Angele Merkel u Bundestagu.
Softver koji je tom prilikom korišćen navodno je tipičan za hakere ruske vojne tajne službe GRU – uz pomoć kojeg otkrivaju šifre i kradu podatke. O počiniocima istragu vodi nemački Savezni ured za borbu protiv kriminala (BKA). Služba za zaštitu ustavnog poretka (BND) smatra da je „skoro sigurno“ da je nalog da se ukradu podaci stigao iz GRU.
2016. Manipulacija na izborima u SAD
Tokom kampanje za predsedničke izbore u SAD 2016. godine, ruski agenti su navodno izvršili brojne kibernetičke napade kako bi uticali na ishod izbora. S jedne strane, vojska trolova ruske firme „Internet Reasearch Agency“ (IRA) iz Sankt Petersburga navodno je uticala na birače preko Tvitera, ejsbuka, Jutjuba i Instagrama, tako što su pisali delimično lažne vesti.
Različite analize međunarodnih istražilaca pokazale su da su konzervativni birači pre svega bili huškani protiv demokratske kandidatkinje Hilari Klinton. Istovremeno, njeni potencijalni birači plašeni su zbunjujućim informacijama. Vlasnik IRA je navodno jedan čovek blizak Putinu.
Neposredna veza s Kremljem navodno postoji i kada je reč o hakovanoj i-mejl adresi same Hilari Klinton. Tragovi navodno vode direktno ka ruskoj tajnoj službi. Godine 2018. specijalni istražilac Robert Miler je podigao tužbu protiv 12 saradnika GRU koji su prodrli u i-mejl i tako špijunirali. Nekoliko dana kasnije, i Donald Tramp je potvrdio da je verovatno postojalo mešanje Moskve. Do tada se američki predsednik držao verzije svog ruskog kolege koji je negirao optužbe. Izveštaj američkog Senata, na skoro hiljadu stranica, pobraja ove, kao i druge manipulacije.
2016. Pokušaj puča u Crnoj Gori
U maju 2019. godine Vrhovni sud Crne Gore proglasio je krivim 14 ljudi s obrazloženjem da su tokom izborne godine 2016. planirali zaveru i državni udar kako bi sprečili prijem Crne Gore u NATO. Dvojica od njih bili su ruski državljani s lažnim pasošima i navodno agenti GRU. Oni su na sudu negirali sve optužbe, a Moskva je žestoko demantovala da je u to umešana.
2018. Hemijski bojni otrov prvi deo
U martu 2018. godine ruski dvostruki agent Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija pronađeni su bez svijesti na klupi u parku u malom engleskom gradu Salsburiju. Britanski istražitelji saopštili su da su njih dvoje došli u kontakt s nervnim gasom novičok. Taj hemijski bojni otrov razvijen je sedamdesetih godina u Sovjetskom Savezu.
Britanska vlada je nakon toga optužila Rusiju za napad. Međunarodni istražitelji organizacije za zabranu hemijskog oružja OPCW potvrdili su analizu Britanaca. Osumnjičeni počinitelji su zaposlenici GRU-a. Moskva sve to ponovo opovrgava.
2020. Hemijski bojni otrov, drugi deo
Dvadesetog avgusta 2020. godine ruski opozicionar Aleksej Navaljni srušio se na letu od Sibira za Moskvu. Nakon hitne intervencije u Omsku prebačen je u berlinsku bolnicu Šarite gde je potvrđena sumnja da je Navaljni otrovan novičokom.
Nakon prvog pregleda hotelske sobe u kojoj je Navaljni bio u Tomsku, a koju je sprovela ruska policija, tamošnje vlasti saopštile su da nema naznaka o kriminalnom delu. Navaljnijev tim je, nasuprot tome, izvestio o tragovima novičoka na praznim flašama u sobi u hotelu. Kremlj u tome ne vidi dokaz trovanja.
Specijalne jedinice za destabilizaciju Zapada
U međuvremenu skoro ista grupa tajnih službi od 15 do 20 agenata odgovorna je za počinjena dela u Europi: jedinica 29155 je, prema istraživanju mreže Bellingcat, učestvovala u pokušajima destabilizacije u Republici Moldaviji i na Krimu 2014. godine kao i u hakerskom napadu na Svetsku antidoping agenciju WADA 2016. i 2017. godine.
Osim toga, grupa je navodno uticala i na glasanje o Bregzitu i nelegalni referendum o nezavisnosti Katalonije 2017. godine. Tek 2019. godine postalo je poznato da jedan deo grupe operiše iz francuskih Alpa – među njima verovatno i počinioci napada novičokom na Sergeja Skripalja. Za sada nije poznato da li ista ta specijalna jedinica stoji i iza ubistva u Berlinu.