Spasavanje kancelarke Merkel
28. jun 2018.
Kancelarka Angela Merkel je u svojih 12,5, godina na toj funkciji bila na najmanje 60 samita EU. Ona je daleko najstarija po dužnosti šefica vlade u EU. No, današnji sastanak u Briselu je po svemu sudeći najvažniji samit u njenom političkom životu. Sudbinski je – utoliko što se radi o njenom političkom preživljavanju kao kancelarke. Samo ako rezultat samita o migraciji bude zadovoljavajući za njenog koalicionog partnera, konzervativnu sestrinsku stranku CSU, ta stranka će ostati u vladi.
Pritisak na Merkelovu je ogroman. Dva dana nakon samita, nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer će odlučiti da li mu se rezultat dopada ili će, suprotno namerama kancelarke, jednostrano narediti da se određene izbeglice vraćaju sa nemačkih granica. Ukoliko to bude uradio, Merkelova će morati da ga smeni. Koalicija bi se raspala.
Izgledi da će kancelarka – koja se za javnost drži opušteno – sa svojim kolegama u Briselu naći obećano „evropsko rešenje“ o kojem priča, nisu baš veliki. To je Merkelova već priznala nakon sastanka radne grupe održanog u nedelju (24.6.), rekavši da su stavovi šefova država i vlada EU suviše različiti.
Merkel je usamljena
Grupa koju predvodi desničarska vlada u Italiji, hoće da se otarasi dosadašnjih dablinskih pravila. Grupa koju predvodi mađarski premijer Viktor Orban, neće da prima izbeglice ni po koju cenu i spremna je da pokaže solidarnost još jedino – finansijski. Na toj liniji je i Austrija.
Osim možda Francuske i Španije, kancelarka više nema saveznike kada je reč o njenom konceptu izbegličke politike. Njen pokušaj da sklopi bilateralne sporazume sa pojedinim državama EU, nije uspeo.
Teško je zamisliti da će Italija, Grčka li Austrija u roku od samo nekoliko dana odjednom postati spremne da sklope sporazume o prijemu potražilaca azila koji su došli do nemačke granice. Premijer Italije Đuzepe Konte je, doduše, uslovno stavio u izgled takvu mogućnost, ali njegov ministar unutrašnjih poslova, desničar Mateo Salvini, uopšte više ne želi da pušta izbeglice u zemlju.
Sporni kampovi za migrante
Predsedavajući Saveta EU Donald Tusk je predložio da se formiraju kampovi za migrante koji bi bili van Evropske unije, recimo, u Libiji ili Albaniji, što su kategorički odbacile i Libija i Albanija. Ni kancelarka nije baš sigurna u taj koncept, jer on podrazumeva velike pravne i organizacione probleme.
Tusk je upozorio da bi pitanja migracije i solidarnosti zemalja EU mogla da dovedu do dubokih podela u okviru te zajednice. On je rekao da je broj izbeglica koje pristižu trenutno 96 odsto manji od broja iz 2015. godine kada je u Evropu došlo 1,6 miliona ljudi, a da i pored toga ljudi imaju utisak da granice nisu zaštićene.