Solarni putevi – francuski eksperiment

Svetlucave solarne ćelije prekrivaju puteve i dobijaju energiju od Sunčeve svetlosti – realna vizija budućnosti ili samo naučna fantastika? Francuska ministarka za zaštitu životne sredine Segolen Roajal, sledi baš taj plan: ona u narednih pet godina namerava da tako uredi hiljadu kilometara puteva u svojoj zemlji.

To nije prvi put da se o takvoj ideji piše u medijima. U Holandiji je u novembru 2014. tako prerađena jedna biciklistička staza dužine 70 metara – i prevazišla je sva očekivanja. Hoće li uskoro sve ulice i putevi biti popločani solarnim panelima?

Šta nam donose solarni putevi?

Cilj je da se koriste postojeće površine. Na primer, ulice, parkinzi ili industrijska zemljišta. One su podesne za ređanje solarnih panela. „Tako bismo dobili mogućnost dvostrukog korišćenja tih površina“, kaže Donald Miler-Judeks, direktor Solmovea, firme koja želi da uvede solarne puteve i u Nemačku.

U Evropi postoji više od 10,5 miliona kilometara puteva. 650.000 kilometara se nalazi u Nemačkoj. Teoretski, to je mnogo korisnih površina. „U tom slučaju ne bi morale da se koriste livade ili polja“, kaže Miler-Judeks.

Da li je svaka ravna površina podesna za to?

Ne! Vrlo prometni auto-putevi nisu idealna površina za solarne kolektore. Jer, mnogo automobila stvara i mnogo senke. A to smanjuje učinak.

To znači da ipak na svakom putu za motorna vozila može da se javi isti problem, kaže stručnjak za solarnu energiju Krejg Moris. „Senka je smrtonosna za solarnu energiju. Gde god ima automobila, ima i senke“. Zato on predlaže da se solarni paneli montiraju na automobile – umesto pod njih.

Miler-Judeks se slaže sa njim, ali naglašava da kao solarni kolektori ne moraju da služe auto-putevi, već putevi na kojima saobraćaj nije gust – na primer, oni koji spajaju sela i industrijska područja. „Tražimo mesta gde ima malo saobraćaja a mnogo sunca. A za to mnogo toga dolazi u obzir.“

Koliko energije bi sakupili solarni putevi?

Tehnologija je još nova, pa nema brojki na koje bi analitičari mogli da se pozivaju. No, francuska procenjuje da sa hiljadu kilometara solarnih puteva može da proizvede dovoljno energije za snabdevanje strujom pet miliona ljudi. To bi bilo osam odsto stanovništva.

Miler-Judeks smatra da solarni paneli na putevima ne bi bili tako efikasni kao solarni parkovi. I pored toga, svaki kvadratni metar solarnog puta bi mogao da proizvede oko 100 KWh struje godišnje. „Trideset kvadratnih metara bi bilo dovoljno da se jedno domaćinstvo snabdeva strujom godinu dana, ili da se jednim električnim automobilom pređe 11.000 kilometara“, kaže ovaj stručnjak.

Moris je skeptičan. Moduli koji su položeni na tlo ne bi mogli da proizvedu toliko energije kao moduli u solarnim parkovima ili na krovovima. „Zapravo bi ih trebalo postaviti pod uglom od 30 stepeni. A to se može udesiti na slobodnim površinama ili krovovima“.

Ima li i drugih problema?

Jedan od izazova bi bio održavanje čistoće modula, kao i nihovo držanje u stalnom pogonu. Za tako nešto oni moraju da budu robusni i da izdrže težinu svih vozila.

Preduzeće koje sada gradi solarne puteve u Francuskoj poručuje da je vodilo računa o robusnosti modula. Ono na svom internet-portalu javlja da su solarne ćelije od polikristalnog silicijuma ugrađene u vešeslojni supstrat. Debljina modula iznosi samo nekoliko milimetara i oni mogu da se polože direktno na kolovozni zastor. Zbog toga su dovoljno stabilini i preko njih mogu da voze i teški kamioni. Osim toga, površina im nije glatka i vozila na njima navodno neće proklizavati.

Da bi solarne ćelije trajale što duže, važni je i njihovo redovno održavanje, kaže Miler-Judeks: „Razvijamo specijalnu tehnologiju čišćenja površine panela“.

Koliko će sve koštati?

Solarni putevi su skuplji od normalnog asfaltiranja. Tačne sume se ne znaju. Miler-Judeks procenjuje da će paneli koštati 200 evra po kvadratnom metru – nešto više od onih koji se montiraju na krovove.

On očekuje i pad cene modula: „Mislim da će njihova cena jednog dana biti ista kao i sa drugim tehnologijama. Troškovi instalacije su trenutno veoma veliki, ali za 25 godina će biti daleko ispod cene normalnih puteva. Jer, oni koštaju, oni su trošak, dok solarnim putevima može da se zaražđuje novac. Potrebno nam je još vremena da bismo stvorili masovno tržište.“

Hoćemo li sada da popločamo puteve solarnim panelima?

Na ovo pitanje nema jasnog odgovora. Pisac i stručnjak Krejg Moris strahuje da bi neuspeh ovakvog projekta mogao da baci ljagu na buduće projekte sa solarnim ili obnovljivim energijama.

Iako Miler-Judeks još nije ubeđen u isplativost solarnih puteva, smatra da oni zaslužuju pažnju. „Solarni moduli na krovovima su danas veoma uspešni – a nekada je to bio samo eksperiment.“ Potrebno je razvijati koncept korak po korak. „Još smo na početku, ali narednih meseci i godina ćemo sigurno bitno uznapredovati“, kaže ovaj preduzimač.