Solarni grad – vizija sa mnogo prepreka

Bebkok Ranč na prvi pogled izgleda kao i svako drugo prijatno mestašce na Floridi. Uredni kvartovi sa kućama u svetlim bojama sa kosim krovovima i velikim verandama; sve to u ravničarskom krajoliku. Puno palmi u negovanim baštama.

Iza tih fasada se kriju visoka tehnologija i održivost. Krovovi su od metala da bi se smanjili troškovi grejanja i hlađenja. Oni prelaze ivicu kuće i tako obezbeđuju dodatnu hladovinu. U garažama su utičnice za punjenje baterija električnih automobila. Samo 30 odsto zemljišta u vrtovima pokriva trava – ostatak čine domaće biljke kojima treba manje vode. Za zalivanje bašti se koristi voda iz lokalnog uređaja za prečišćavanje kao i kišnica koja otiče površinski (ulice nemaju šahtove ni ivičnjake).

Ova mešavina tradicije i moderne je jedan od razloga zbog kojih su se Ričard i Robin Kinli odlučili da se presele u ovaj novi grad koji se na istoku graniči sa područjem grada Forta Majersa. „Bila je to idealna mešavina za nas“, kaže Ričard Kinli, „ta skrivena tehnika, veliko solarno postrojenje na kraju ulice ili činjenica da sve kuće imaju optički kabl sa brzim internetom; a tu je tradicionalna kuća u stilu Floride, baš kako to Robin voli“. Drugi razlog je i da su oni hteli da izbegnu saobraćajni haos u Atlanti i da za dane u penziji nađu čistu okolinu, kako to objašnjava Robin.

Kinlijevi spadaju u prve stanovnike koji će u januaru 2018. da se presele u Bebkok Ranč. Tamo iz nedelje u nedelju nastaju nove kuće i ulica u kojoj će živeti Kinlijevi se polako uobličava. Na terenu velikom oko 7200 hektara bi jednom trebalo da živi oko 50.000 ljudi u 19.500 stanova.

Do kraja ove godine bi trebalo da bude prodato 250 kuća. No, stići do tog stadijuma – to je bio težak posao, kaže Sid Kitson, čovek koji stoji iza čitavog projekta. Nekada je bio profesionalni igrač američkog fudbala a sada je neimar. Godine 2005. došao je na ideju da osnuje održiv grad u kojem bi sve radilo na sunčevu energiju: „Hoćemo da Bebkok renč bude prvi grad u SAD, možda i u svetu, na solarni pogon“, kaže.

Zato je kupio 36.800 hektara zemlje da bi kasnije 29.500 hektara prodao državi koja je tu zemlju proglasila za zaštićeno prirodno područje.

I pored toga, stvari nisu tekle glatko: „Ono što tada nismo shvatali jeste koliko će teško biti da ubedimo ljude da činimo pravu stvar“, seća se Kitson. U svojoj viziji, nije računao da će toliko mnogo ljudi da zastraši suma od oko 17.500 evra koja je potrebna da bi se na krov jedne porodične kuće montirali solarni paneli. On je svoju ideju rešio da realizuje u saveznoj državi koja je u velikoj meri zavisna od fosilnih goriva.

Rešenje kojem je pribegao bilo je da oko 180 hektara zemljišta pokloni lokalnom energetskom koncernu FPL. Ta firma ima više od 10 miliona mušterija. Ona je zauzvrat na tom terenu instalirala 340.000 solarnih modula sa kapacitetom od 75 megavata – najveće postrojenje te vrste u istoriji firme. Do početka sledeće godine ono bi trebalo da postane duplo veće. Na taj način će grad s vremenom početi da proizvodi više solarne energije nego što troši. Tim dilom je omogućeno da grad koristi struju koju proizvode solarna postrojenja koncerna. Stanovnici ne moraju da snose troškove investiranja u sopstveno solarno postrojenje. Doduše, moraće i dalje da plaćaju standardnu cenu struje.

To bi, dugoročno gledano, moglo da se ispostavi kao hendikep, kaže Džodi Finver, koordinatorka programa Solar junajted nejbors, društveno-korisnog preduzeća koje pruža podršku vlasnicima kuća rešenim da pređu na solarnu energiju. „U okrugu bih rado videla više kuća sa solarnim panelima na krovovima“, kaže Finverova: „Najbolji motiv je to što će oni koji ugrade panele imati manje račune za struju. A struja koja se uskladišti u mreži donosi vlasniku kuće – novac.“

I Bebkok Ranč bi u budućnosti mogao da postane nezavisniji od svog solarnog parka – sve kuće su građene tako da na njihove krovove mogu da se postave solarni paneli. U centru grada oni već i postoje na krovovima, a u parkovima i tržnim centrima postoji još kolektora.

Globalno gledano, sve to nije tako novo. No, Sid Kitson se bio opredelio za dil sa lokalnim energetskim koncernom koji je imao resurse dovoljne da čitav projekat privuče američke kupce. Kitson se sad nada da će kupci kuća u Bebkok ranču biti pripadnici svih starosnih grupa. To je, po njegovom mišljenju, glavni preduslov da grad bude živ: „Najveći broj ljudi, kada se pomene Florida, najpre pomisli na penzionere, ali tamo živi mnogo mladih ljudi“.

Kako bi privukao sve moguće starosne grupe, Kitson je opremio bazene, staze kroz prirodu i jezera tako da odgovaraju potrebama sportista i ribolovaca. U fitnes-centru aparati na kojima se trenira proizvode struju. Lokalna škola nudi program obrazovanja koji povezuje nauku, tehnologiju, inženjerstvo, umetnost i matematiku. Građani imaju na raspolaganju telefonsku aplikaciju koja omogućava da se naruči vozilo bez vozača. Školske autobuse u gradu će pokretati električna energija.

Za ljude kao što je Ričard Kinli to je mogućnost da se preuzme veća odgovornost za životnu sredinu: „Što sam stariji, održivi stil života mi je sve važniji“, kaže, „ja to zovem životom u kojem su dugovi svedeni na najmanju moguću meru. Kad samo pomislim da vozim električni automobil koji vozi na struju dobijenu od sunčeve energije!“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android