Socijaldemokratija jača u Skandinaviji

Norveška: povratak na vlast

Socijaldemokrate su u Norveškoj na parlamentarnim izborima osvojili oko 26 odsto glasova i tako postali najjača stranka. Sada je izvesno da će predsednik Radničke stranke, Jonas Gar Stere (61), naslediti na čelu vlade dosadašnju konzervativnu premijerku, odnosno da će Norvežani dobiti vladajuću koaliciju levog centra. Pobedom Radničke stranke u Norveškoj zaokružen je uspešan izborni ciklus socijaldemokrata na severu Evrope, oni su pre toga pobedili u Danskoj, Finskoj i Švedskoj.

Na prvi pogled sama činjenica da je sever Evrope sada u rukama socijaldemokrata može da deluje kao veliki uspeh, ali Peter Ege Langseter, politikolog sa Univerziteta u Oslu, to vidi ovako: „Da, to jeste pobeda, ali nije velika pobeda. U stvari, bila bi katastrofa kad najveća opoziciona stranka nakon osam godina u opoziciji ne bi opet preuzela vlast.“ U Norveškoj se naime veoma retko događa da neka stranka na vlasti ostane duže od dva izborna ciklusa, podseća Langseter.

Socijaldemokrate su u stvari na izborima zabeležili slabiji rezultat nego pre četiri godine – jedan odsto glasova manje. Ali bez obzira na to, sasvim je jasno da bi vlada koju predvode socijaldemokrate Norvešku mogla da odvede na jedan sasvim novi i drugačiji kurs – jedinu zemlju severne Evrope koja, za razliku od svojih komšija, nije članica Evropske unije.

U predizbornoj kampanji najvažnija tema bila je zaštita klime. U Norveškoj, zemlji koja se obogatila zahvaljujući nafti i gasu, pritom se radi o budućnosti te privrede. Radnička stranka tradicionalno ima bliske veze sa sindikatima koji su aktivni u tim privrednim granama i zato nije nikakvo iznenađenje što se šef te stranke Jonas Gar Stere ne deklariše izričito kao neprijatelj nafte.

Jedan od mogućih koalicionih partnera, Socijalistička levičarska partija, po tom bi pitanju bi ipak mogla da izvrši veliki pritisak na socijaldemokrate. Iako se Radnička stranka ne protivi eksploataciji novih naftnih polja, na u nekim oblastima ona je aktivnija po pitanju zaštite klime, kaže Peter Ege Langseter i kao primer navodi njihov zahtev za povećanjem poreske stope za emisiju CO2. Norveški politikolog upravo u debati oko zaštite klime vidi temu koja ima najveći konfliktni potencijal za novu norvešku vladu.

Švedska: socijaldemokratija nije mrtva

U Švedskoj je socijaldemokrata Stefan Leven premijer od 2014. „Činjenica da su u svim nordijskim zemljama na vlasti socijaldemokrate, pokazuje nam da socijaldemokratija nije mrtva“, smatra Langseter. No, iako je u Švedskoj, Norveškoj, Danskoj i Finskoj levica najjača politička opcija, ona je ipak slabija nego ranije: „To važi pre svega za švedske i norveške socijaldemokrate.“

Jedan od razloga za to je, prema Langseteru, činjenica da je došlo do fragmentacije na levici. Postalo je teže okupiti veću grupu birača iza neke stranke. U tradicionalnom biračkom telu socijaldemokrata razlikuju se naime mišljenja birača po pitanju klime ili migracija.

Za uspeh socijaldemokratije u Švedskoj najvećim delom se može zahvaliti činjenici da je „Socialdemokraterna“ već čitav vek dominantna stranka u toj zemlji i da je ona na odlučujući način kreirala sliku o Švedskoj kao državi blagostanja, o državi koja se brine o svojim građankama i građanima. Švedska se znatno razlikuje po tom pitanju od drugih evropskih zemalja u kojima su socijaldemokratske stranke proteklih godina beležile sve lošije rezultate u istraživanjima javnog mnjenja.

Vlada Stefana Levena (61) ipak se u poslednje vreme našla na meti žestokih kritika. Tokom leta je „pala“ nakon što je izgubio podršku parlamenta kada se glasalo o poverenju vladi u kontekstu liberalizacije tržišta nekretnina koje se iznajmljuju. Leven je u međuvremenu najavio da će se ove jeseni i konačno povući iz kabineta.

Danska: skepsa oko migracija

„To je stvarno novo iskustvo“, tako Like Fris, kopredsednica Evropskog saveta za spoljne poslove i direktorka danskog trusta mozgova „Evropa“, ocenjuje to što je pre dve godine vlast preuzela aktuelna danska premijerka Mete Fredriksen.

Specifičnost danske „Socialdemokraterne“ je u tome što se ona svesno odlučila da skrene udesno po pitanju migrantske politike – kako bi preotela glasove desno-populističkoj Danskoj narodnoj stranci. „Bila je to jasna strateška odluka“, ocenjuje Fris.

Za razliku od tog pitanja, stranka Mete Fredriksen (43) zastupa više levu ekonomsku politiku i zalaže se za zaštitu klime, objašnjava Peter Ege Langseter. „Danski slučaj je neka vrsta laboratorije“, dodaje sagovornik DW. Svuda u Evropi socijaldemokrate imaju problema s pozicioniranjem kada se radi o migracijama: „Vremenom će se pokazati da li je danski put uspešan ili će ipak doživeti svoj kraj.“

Finska: pragmatičan pristup

Kada je Sana Marin (rođena 1985.) postala finska premijerka, a to je bilo 2019, svet je obišla jedna fotografija: najmlađa šefica vlade na svetu, okružena sa još tri mlade žene – predsednice stranaka s kojima su njene socijaldemokrate ušle u koaliciju. Za mnoge je to bilo i osveženje i novost, jer to je u totalnom kontrastu s tradicionalnim poimanjem politike kao nečega čime se bave „muškarci u tamnim odelima“.

Ali iza te fotografije krije se recept koji odlikuje finske socijaldemokrate: njihov pragmatizam, njihova želja da sarađuju sa strankama najrazličitijih usmerenja. „To je verovatno formula njihovog uspeha“, kaže Dag Ajnar Torsen, politikolog sa Univerziteta Jugoistočna Norveška.

U Finskoj je politička scena drugačija i to već iz istorijskih razloga, dodaje Torsen. Za razliku od nekih drugih nordijskih zemalja u kojima postoji tradicionalna podela desno-levo, u Finskoj su velike koalicije oduvek formirale brojne stranke različitih političkih usmerenja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.