Socijaldemokrata na službenom putu

Prošli petak bio je zvanično poslednji radni dan Martina Šulca kao poslanika Evropskog parlamenta. Ostale su samo formalnosti pre nego što harizmatični bradonja postane šef nemačkih socijaldemokrata (SPD) i kandidat za kancelara. Njegova pojava u Nemačkoj izazvala je pravu pometnju i donela skok stranke u istraživanjima javnog mnjenja kakav gotovo da se ne pamti. Krajem januara je SPD još zaostajao 12 ili 13 procenata za demohrišćanima, delovao je bezglavo i na putu da postane efemerna stranka. Sada anketa Emnida (11. februar) vidi demohrišćane na 33 odsto, a SPD na 32. U istraživanju INSA (13. februar) je obratno: socijaldemokrate vode sa 31, a demohrišćani imaju 30 odsto.

Da li nemačkim političkim krajolikom duva vetar promena? Tako očigledno misli oko 5.000 mahom mladih ljudi koji su se tokom poslednje dve, tri sedmice učlanili u SPD. Jer teoretska crveno-crveno-zelena koalicija SPD-a, Levice i Zelenih u pomenutim anketama u zbiru ima 47 odnosno 48 odsto podrške i time je na samoj granici većine. Između tih stranaka doduše postoje brojne nesuglasice, ali one uspešno koaliraju na nivou pokrajina Berlina i Tiringije.

Demohrišćani Angele Merkel u javnosti se trude da ostave utisak kako ih se ne tiče previše rokada na čelu suparničke stranke – sa kojom su na saveznom nivou u takozvanoj Velikoj koaliciji. „Veoma sam opušten. Imamo bolju kandidatkinju i bolji program“, rekao je recimo generalni sekretar CDU Peter Tauber.

„Zbirka“

Ali naivno bi bilo verovati da je demohrišćanima baš svejedno. Prema izveštaju više medija, demohrišćani marljivo rade na prikupljanju prljavog veša ili, kako bi oni sami rekli, „činjenica“ o dvodecenijskom boravku Martina Šulca u Briselu, gde je poslednjih godina bio predsednik Evropskog parlamenta. Prošle sedmice je Herbert Rojl, šef poslaničke podgrupe nemačkih demohrišćana u Evropskom parlamentu, okupio novinare na „brifingu“, posle čega im je prosleđen papir na devet strana pod nazivom „Zbirka o Martinu Šulcu“. Taj dosije skuplja konkretne optužbe protiv Šulca kao i kritiku na račun njegovih političkih pozicija.

Izgleda da je dobro obavešteni nedeljnik Špigel – po uređivačkoj politici bliži konzervativnom spektru – dobio i koji papir više. U aktuelnom broju koji je izašao u subotu, tu se imalo šta pročitati posebno o Markusu Engelsu, već godinama jednom od najbližih Šulcovih saradnika i sada šefu Šulcove kancelarske kampanje. Engels je takođe nemački socijaldemokrata koji je od 2012. zaposlen pri Evropskom parlamentu kao ataše za štampu, gde je bio pri ruci pre svega predsedniku parlamenta. Plata od 5.200 evra bruto nije bila astronomski visoka za standarde briselske administracije, ali se, prema pisanju Špigela, Martin Šulc pobrinuo da novčanik njegovog saradnika bude nešto deblji.

U Engelsovom ugovoru jasno je pisalo da mu je radno mesto u Briselu, ali je on češće bivao u informativnom birou Evropskog parlamenta u Berlinu pa je redovno dobijao 840 evra mesečnog dodatka za boravak u inostranstvu. I tu nije kraj – Špigel je objavio obračun „putnih troškova“ Markusa Engelsa za 2012. godinu iz kojeg proizilazi da je ovaj tokom te godine proveo 273 dana na službenim putovanjima – u Berlinu. Nakupilo se onda dnevnica od po sedamdesetak evra, pa je ispod crte na Engelsov konto za pomenutu godinu legao 16.621 evro i 47 centi.

Pa ni tu nije kraj. Kako Engels nije bio stalno zaposleni činovnik EU već je imao oročeni ugovor, Šulc je navodno na sve načine pokušavao da za stalno ugura svog intimusa u briselski aparat. Kao predsednik Evropskog parlamenta navodno je insistirao da Engels postane šef odeljenja s nazivom Media Intelligence Unit. Špigel citira i-mejl jednog službenika EU svom kolegi od 27. februara 2014: „Predsednik lično mi je sinoć rekao koliko mu je to važno. To sada moramo da uradimo.“ Engels tada nije prošao jer tako visoke pozicije u Briselu po pravilu dobijaju samo oni koji su već stalno zaposleni. Konačno je prošlog novembra kao činovnik EU na probi počeo da radi na izložbi „Doživljaj Evropa“ koja se održava – u Berlinu. To mesto je napustio kada je njegov šef postao kancelarski kandidat socijaldemokrata.

„Prljava kampanja“

„Izgleda da baš čovek koji je na početku kampanje rekao da hoće da se bori za oni koji naporno rade i drže se pravila ta pravila tumačio prilično slobodno“, piše Špigel. Zgodno se podseća da je Šulc kao šef Evropskog parlamenta zarađivao 320.000 evra godišnje, od čega je dve trećine oslobođeno od poreza jer je napabirčeno masnim dnevnicama i drugim dodacima (plata „o kojoj recimo nemačka kancelarka može da sanja“). Šulc je 2014. kao kandidat evropskih socijalista vodio kampanju kako bi došao na čelo Evropske komisije, ali je i tokom kampanje dugo uzimao dnevnice kao predsednik parlamenta.

Na sve te optužbe Engels i SPD zvanično ćute. U Evropskom parlamentu odgovaraju da je sve u skladu sa pravilima te da predsednik Evropskog parlamenta nije nadležan za izbor funkcionera. Generalna sekretarka SPD-a Katarina Barli kaže da je u pitanju „prljava kampanja“ demohrišćana. Na pitanje voditelja radija Dojčlandfunk da li je epizoda sa Šulcom i Engelsom ispravna sa moralne tačke gledišta, Barlijeva je rekla: „Da li Vi to ozbiljno pitate da li je od strane Matina Šulca moralno u redu kada se njegovi saradnici ponašaju u skladu sa pravilima EU? Nemoguće da ste ozbiljni.“

Oštra kritika došla je i od nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, uz kancelarku najuticajnijeg političara demohrišćana. On je uporedio Šulca sa Trampom: „U vremena kada je širom sveta ogromno iskušenje populizma, političari ne bi smeli da govore kao gospodin Šulc. On nije autsajder koji dolazi iz šume. Čovek je decenijama sedeo u Evropskom parlamentu, na posletku kao njegov predsednik. Ako to nije establišment, ja onda ne znam šta je“, rekao je Šojble, takođe Špigelu.

Do 24. septembra kada će nemački građani birati novi saziv Bundestaga ostalo je više od sedam meseci. Zemlju očito čeka kampanja u kojoj će se na političke protivnike – ići đonom.