Sneg je napadao, znači nema klimatskih promena?

Obilne snežne padavine proteklih dana prouzrokovale su saobraćajni haos u više zemalja, između ostalog i u Nemačkoj, gde je najteža situacija bila u Minhenu. Nekoliko stotina letova iz glavnog grada Bavarske tokom proteklog vikenda je otkazano.

Na društvenim mrežama je to takođe velika tema, pogotovo zbog toga što se istovremeno u Dubaiju održava klimatska konferencija COP28. Na Iksu i na Telegramu kolaju tvrdnje da je sneg zapravo dokaz za to da zagrevanja Zemlje ili klimatske promene nisu uopšte tako strašne – odnosno da je sve to izmišljotina.

Bivši direktor nemačkog javnog servisa RBB Ken Jebsen, koji već godinama širi teorije zavere, krajem oktobra je napisao: „Pa gde je to globalno zagrevanje na koje nas stalno upozoravaju i zbog kojeg moramo da plaćamo ogromne poreze?“

„Deset puta brže od prirodnih klimatskih promena“

Sneg sam po sebi nije nikakav kontraargument za to da temperature širom sveta u proseku postaju sve više – oko toga su stručnjaci za klimu jedinstveni. Dok se ređaju izmereni temperaturni rekordi, na Zemlji temperatura raste znatno brže nego pre hiljadu godina. Prema podacima Nemačke meteorološke službe (DWD), prosečna godišnja temperatura vazduha u Nemačkoj je od 1881. do 2022. statistički dokazano porasla za 1,7 stepeni.

Ekspertkinja Gudrun Milbaher iz DWD o tome je za javni servis ARD kaže: „Mi smo sada deset puta brži od prirodnih klimatskih promena. Promene temperatura koje registrujemo u periodu od stotinu godina – za to je ranije bilo potrebno više od hiljadu godina.“ Milbaher dodaje da su samo promene u proteklih deset godina veće od promena koje su registrovane od početka merenja temperatura.

-pročitajte još:Sve manje snega u Nemačkoj

Toplija zima, manje snega

Zime će generalno biti sve toplije, napominje Milbaher, „ali uprkos tome i dalje postoje oscilacije koje znače da zimi može da bude i hladno.“ Naravno da se mora očekivati da će hladne zime i sneg ubuduće biti ređe pojave, dodaje ona, ali i napominje da to ne znači da ih neće biti. Osim toga, kako objašnjava, rast prosečne temperature tokom zime može da se događa i „u minusu“, znači i onda kada su temperature manje od nule: „Snegu je svejedno da li je napolju minus 10 ili minus pet stepeni, važno je samo da je dovoljno hladno“, sumira Milbaher.

Proteklih godina sve se ređe dešavalo da je dovoljno hladno da pada sneg, odnosno da bi se zadržao. To potvrđuju i podaci Nemačke meteorološke službe. Broj dana tokom kojih je u predelima koji se nalaze niže od 300 metara nadmorske visine bilo snežnog pokrivača debelog bar tri centimetra je, prema podacima DWD, opao za oko 65 odsto.

Podaci Nemačke meteorološke službe za mesto Oberstdorf u Bavarskoj, koji su rezultat dugoročnih merenja, odnosno za više od 135 proteklih godina, otkrivaju znatan pad broj dana tokom kojih je u tom naselju bilo snežnog pokrivača. Između 1961. i 1990. u proseku je tamo bilo 127 snežnih dana, a između 1991. i 2020. prosečno samo 106 dana sa snežnim prekrivačem debljim od tri centimetra.

Vreme nije klima

U kontekstu analize količine snežnih padavina i zagrevanja Zemlje, ključno je da se razlikuje ono što je vreme i ono što je klima. Sneg je meteorološki fenomen, a samo na osnovu činjenice da pada sneg ne mogu se donositi zaključci o klimi, odnosno o klimatskim promenama, kaže Peter Hofman, meteorolog iz Potsdamskog instituta za istraživanje posledica klime (PIK): „I dalje postoji mogućnost da u određenoj konstelaciji dođe do određenih vremenskim prilika, pa i da tok zime bude neobičan.“ Kako se menja klima, tako se menjaju i vremenske varijabilnosti, dodaje Hofman.

On procenjuje da bi porast temperature mogao da dovede do toga da ubuduće bude i više snega, ali to ne znači da će on češće da pada, već da će padavine biti intenzivnije, obilnije. To znači da bi zbog klimatskih promena sneg mogao ređe da pada, ali da bi svejedno (količinski) moglo da ga bude isto kao i ranije, ako ne čak i više. Pritom se klimatski stručnjaci orijentišu i prema količini padavina do kojih dolazi zbog promena klime – posebno tokom jeseni ili zime. Sudeći po podacima Nemačke meteorološke službe, prosečna količina padavina u Nemačkoj od zime 1881/1882. je porasla za 48 milimetara. To je oko 26 odsto više kiše, ali doduše s regionalnim razlikama. Meteorolozi uočavaju da se glavna sezona padavina polako „pomera“ prema zimskim mesecima.

Više snega umesto čestog snega

To potvrđuje i Niklas Hene iz „NewClimate“ Instituta: „Mi sad vidimo da tokom zime zaista ima više padavina.“ To bi moglo dovede do toga da bude više snega – iako prosečno gledano temperature rastu. Hofman ovako objašnjava vezu sa zagrevanjem planete Zemlje: „Poznato je da zbog klimatskih promena vladaju visoke temperature – zato atmosfera može da zadrži više vlage kada je toplo.“ To onda, kako dodaje, tokom letnjih meseci može da rezultira sušama, zato što vlaga isparava, a kiša ne pada. A tokom jeseni ili zime se, dodaje stručnjak, ta vlaga spušta na Zemlju u obliku ekstremnih kiša, a u slučaju niskih temperatura u obliku ekstremnih količina snega.

Sneg je pritom veoma važan za funkcionisanje prirode. Ako ga nema, to može čak i da utiče na ubrzanje klimatskog zagrevanja. Klimatski stručnjak Modžib Latif kaže da snežni pokrivač funkcioniše kao nekakav veliki reflektor: „Sneg i led reflektuju veoma mnogo sunčeve svetlosti nazad prema svemiru. Ako se to ne događa, onda površina Zemlje apsorbuje sunčevu svetlost.“ Ali, sneg ima još jedan dodatni zadatak, napominje Hofman. Pogotovo na većim nadmorskim visinama, sneg ima ulogu rezervoara vode za onaj deo godine u kojem je prirodi potrebna voda. „Ako je zima relativno topla i suva, onda već u proleće vlada relativna suša, onda kada je vegetaciji potrebno veoma mnogo vode.“

Nije svaki sneg isti…

Iako je sneg tokom zime važan za ekosistem, od velike važnosti su i karakteristike snega. Na primer za to koliko snega krovovi ili druga infrastruktura uopšte mogu da podnesu. Kada vladaju toplije temperature, sneg je nešto „važniji“, objašnjava ekspertkinja Nemačke meteorološke službe Milbaher. On sadrži mnogo vode i zato je i teži.

S druge strane, zbog oscilacije temperature tokom zime sneg se ne zadržava dugo. Često se otopi u roku od nedelju dana, kaže Hofman. A to bi, kako naglašava, upravo zbog otapanja snežnih masa moglo da poveća opasnost od poplava.

lb/sm (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.