Smrtonosne smene lidera u Donbasu

Za ljude poput Vladimira Makoviča, pre tri godine počeo je da otkucava sudbonosni časovnik. Kada su u aprilu 2014. godine proruski separatisti u Donjecku na istoku Ukrajine osnovali svoju „Narodnu Republiku", Makovič je ispred uprave okupirane teritorije pročitao „Deklaraciju o nezavisnosti." Do tada nepoznati Makovič, koji je sa svojom sedom bradom više ličio na nekog pravoslavnog sveštenika, napredovao je do zamenika predsednika „Vrhovnog saveta". Međutim, pola godine kasnije, Makovič je nestao sa scene, a njegovo ime se u medijima ponovo pojavilo 12. marta kada je navodno umro od tumora na mozgu.

Smrt iz zasede

S njegovom smrću, spisak još uvek živih i aktivnih vođa separatista, onih koji su od početka bili uključeni u sukobe, postao je još kraći. Mnogi su ubijeni, kao recimo Mihail Tolstič, poznatiji kao „Givi". Njegova kancelarija, koji se nalazi nedaleko od Donjecka, u februaru je napadnuta bacačem plamena. Nekoliko meseci ranije, Arsen Pavlov, poznatiji pod nadimkom „Motorola", poginuo je u liftu u koji je bio postavljen eksploziv. Bio je to najpoznatiji Rus, čovek koji se od početka borio na istoku Ukrajine. Ta dva komandanta su u ruskim medijima predstavljeni kao ratni heroji. Separatisti za njihovu smrt optužuju „ukrajinske diverzante", što Kijev demantuje.

U Ukrajini se u ovakvim slučajevima prst rado upire u Moskvu i govori o „čišćenju". Činjenica je da je više od polovine ubijenih vođa separatista, ubijeno iz zasjede. Serhij Taruna, poslanik u ukrajinskom parlamentu, za to ima objašnjenje: „To je borba za prljave poslove u kojoj se često poteže oružje". Onaj ko se ne pridržava pravila igre, biva eliminisan. Taruta je bivši preduzetnik iz rudarskog okruga Donbas. Od marta do oktobra 2014. godine bio je guverner tog regiona.

Infarkt u 46-oj godini

Neki poznati separatisti umiru iznenada, zbog bolesti. Recimo Valerij Bolotov. Prvi vođa „Luganske Narodne Republike" umro je u januaru ove godine u svom stanu u Moskvi. Navodni uzrok smrti je – infarkt. Neki mediji sumnjaju da je Bolotov otrovan.

„Za Bolotova se priča da je bio u sukobu s ruskim 'mentorima' i vojskom, kada se radilo o tome da puca na sopstveno stanovništvo", kaže Aleksander Jeremenko, docent istočno-ukrajinskog univerziteta u Lugansku koji se sada nalazi u Severnodonjecku, gradu koji je privremeno sedište administracije Luganske oblasti. „Bolotovljev naslednik Igor Plotnickij, koji i danas vodi separatiste u Lugansku, s tim nije imao problema", kaže Jeremenko.

Genadij Cupkalov je sa 43 godine bio mlađi od Bolotova kada je u jesen 2016. godine navodno izvršio samoubistvo u istražnom zatvoru u Lugansku. Separatisti ga optužuju za pripremanje državnog udara. I u ovom slučaju spekuliše se o ubistvu. Cupkalov je bio Bolotovljev zamenik i „premijer" Luganska. „Cipkalov je bio najrazuminiji predstavnik separatista", kaže Jaroslav Halas, portparol guvernera Luganska Hanadija Moskala. S njim nisu održavani direktni kontakti, ali se primirje uvek dogovaralo preko faksa. Cipkalov je stajao iza onog što kaže.

Dobro smišljen plan

Serhij Harmaš iz Donjecka, inače glavni i odgovorni urednik internet portala „Ostrov" koji trenutno živi u Kijevu, kaže da je teško proceniti da li je veliki broj smrtnih slučajeva separatista ciljana akcija Moskve. U nekim slučajevima zamislivo je i učešće ukrajinske tajne službe SBU. Ukoliko iza toga zaista stoji Rusija, onda nije samo cilj ukloniti svedoke, već je i reč o uspostavljanju bolje kontrole u regionu.

Harmaš u svemu tome sagledava planirani model. Moskva je „prave Ruse", kao i strastvene ukrajinske pristalice priključenja Moskvi, uklonila – po uzoru na Krim. Harmaš navodi da u prvu grupu spada Igor Girkin, koji se još zove „Strelkov" i koji je, prema navodima medija, jedan od bivših ruskih agenata tajne službe. Girkin je do avgusta 2014. godine bio „Ministar odbrane" u Donjecku. „Premijer" je bio Aleksander Morodaj, politički savetnik u Moskvi. Njegov kolega u Lugansku takođe je bio Rus iz Moskve, Marat Baširov.

Rusi su na čelu separatista bili vidni samo jedno kratko vreme. Kada se rat rasplamsao, sva trojica su svoje pozicije prepustili ljudima rođenim u Ukrajini. Hamarš dalje navodi da u grupu onih koji su kasnije svrgnuti sa vlasti, spada i Andrej Purgin koji je u Donjecku bio zamenik „premijera" i koji je 2015. godine iznenada smenjen. „Purgin je smenjen kada je izašlo na videlo da se priprema za referendum o priključenju Rusiji", kaže Harmaš. Purgin je demantovao navode o planiranju referenduma.

Skrivena kontrola

Harmaš i Taruta dele mišljenje vlade u Kijevu da su obe „Narodne Republike" i dalje pod ruskom kontrolom. Taruta smatra da je aktuelni uticaj Moskve iznosi „95 odsto". Rusija određuje centralne političke linije, ali i dalje ostaje „koridor za manipulacije, pljačkanje i zaradu velikih količina novca".

Stvari se uglavnom kontrolišu iz pozadine. Ukrajinski mediji ovih dana izveštavaju o navodnoj poseti uticajnog savetnika ruskog predsednika Vladislava Surkova Lugansku. Portparol Kremlja o tome nije želeo da se izjašnjava.

Ruski „mentori na licu mesta" su na svim nivoima, ali nisu preterano vidljivi. Osobe kao što je Aleksander Kasak, koji je prema Harmašovom rečima nauticajniji moskovski savetnik separatističkog vođe u Donjecku Aleksandera Saharčenka, retko se pojavljuju u javnosti. Kasak je ranije živeo u Letoniji. Tamo se našao na meti kritika zbog proruskih aktivnosti i 2004. godine je, iz formalnih razloga, proteran iz te zemlje. Trenutno najpoznatiji Rus u Donjecku je Zahar Prilepin, na Zapadu poznat kao pisac. On je u februaru otkrio tajnu da je – zamenik komandanta bataljona. U Ukrajini se spekuliše da je njegov zadatak da kao poznata osoba popuni prazninu koju su iza sebe ostavili ubijeni komandanti.