Smrtonosna godina za novinare

„Godina 2012. bila je izuzetno smrtonosna“, kaže Ulrike Gruska iz „Reportera bez granica“. Ubjen je ukupno 141 novinar. U godišnjem izveštaju „Reportera bez granica“ navodi se da je među njima i šest medijskih saradnika, kao i 47 blogera. Oni su u izveštaju nazvani „novinari-amateri“. Pored toga, 88 novinara ubijeno je na zadatku. To je najveći broj od kako su „Reporteri bez granica“ 1995. počeli da podnose godišnje izveštaje. „Oni su ubijeni od strane organizovanih kriminalnih grupa ili krijumčara drogom, militantnih islamista ili po nalogu korumpiranih zvaničnika“, stoji u izveštaju.

Slučaj egipatskog novinara Abu Diefa

Početkom decembra egipatski novinar Al Huseini Abu Dief ubijen je dok je snimao nemire u Kairu. Taj 33-godišnji foto-reporter nemačkog „Tagescajtunga“, koji je inače prošao obuku na Dojče vele akademiji, ubijen ispred predsedničke palate u Kairu. Želeo je da snimi sukobe između pristalica i protivnika predsednika. Prema navodima očevidaca, nepoznata osoba pucala je u Ala Huseina Abu Dijefa iz neposredne blizine. Šest dana nakon zločina, on je umro od zadobijenih povreda.

Godina na izmaku bila je posebno opasna godina za novinare-amatere, blogere i onlajn-novinare. Prošle godine širom sveta ubijeno je petoro, a ove 47-oro ljudi. Samo u Siriji ubijeno je njih 44. „U Siriji su mnogi pokušavali da probiju blokadu informacija postavljenu od strane režima“, kaže Ulrike Gruska iz „Reportera bez granica“. „Pokušavali su da prokrijumčare informacije iz zemlje, bilo u formi bloga, video-snimka ili snimka mobilnim telefonom. S obzirom na to da nismo imali dovoljno profesionalnih novinara na licu mesta, izveštavanje iz Sirije bilo je u Nemačkoj osuđeno na alternativne izvore.“

Sirija – groblje novinara

„Groblje novinara“ – taj tužni naziv „Reporteri bez granici“ dali su Siriji. „Problem sirijskih kolega jeste taj da se veoma često nalaze u unakrsnoj vatri“, naglašava Nils Mecger, urednik stručnog časopisa „Zenit“. „Za mnoge pobunjenike, zaposleni u državnoj televiziji nisu samo neutralni posmatrači rata. Neke islamističke grupe otimale su pojedine novinare državnih sirijskih medija i ubijale ih.“

U velikoj opasnosti u Siriji su bili i ruski novinari, kaže Mecger, koji je u oktobru ove godine vršio istraživanja u toj zemlji pogođenoj građanskim ratom. Mecger, sa druge strane, navodi i primere zloupotreba vladinih trupa kada su bombardovale opozicioni medijski centar.

U Siriji je u toku 2012. ubijeno ukupno 65 medijskih radnika na zadatku, a 21 je uhapšen – među njima i Mazen Darviš. „Biti novinar u Siriji je kao da hodate po minskom polju“, opisao je jednom Darviš novinarsku svakodnevnicu u svojoj zemlji. „Nikad ne znate kada će se mina aktivirati.“ Taj 38-godišnjak osnovao je „Sirijski centar za medije i slobodu izražavanja“. Uhapšen je u februaru ove godine i nepoznato je gde ga nakon hapšenja drže. „Reporteri bez granica“ dodelili su mu nagradu za hrabrost i posvećenost poslu. Dobitnik te nagrade za 2012. su i avganistanske dnevne novine „8 ujutru“ (8Sobh).

Somalija, Pakistan, Meksiko, Brazil…

I izveštaj iz Somalije konstatuje da je ovo bila „crna godina“ – ubijeno je 18 novinara, što je više nego ikada u toku jedne godine. U Pakistanu ubijeno je 10 novinara i saradnika medija. Ta zemlja je već godinama jedno od najopasnijih mesta za novinare.

Novinari su u opasnosti i u Meksiku, pre svega kada izveštavaju o organizovanom kriminalu ili vezama između narko-bosova i državnih službenika. U 2012. godini u Meksiku je stradalo šest novinara. Po „Reporterima bez granica“ jedna od najopasnijih zemalja je i Brazil, gde će se, inače, održati Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. i letnje Olimpijske igre 2016. godine. U Brazilu je stradalo pet reportera – dvoje je navodno ubijeno jer su istraživali slučajeve krijumčarenja droge.

Nikada više novinara u zatvorima

Pored drugih podataka koje objavljuju „Reporteri bez granica“, jedan naročito zabrinjava: više od 1000 novinara i blogera je u toku 2012. uhapšeno, a skoro 2.000 novinara bilo je ili ugroženo ili napadnuto. Trenutno u zatvorima širom sveta sedi 193 novinara, od toga samo u Turskoj 70. „Reporteri bez granica“ su sigurni da u 42 slučaja njihovo hapšenje ima veze sa njihovom profesijom. Novinare i novinare-amatere hapse i u Kini. Trenutno ih je u zatvorima oko 100 – većina već godinama i pod lošim uslovima. Često su u pozadini tih slučajeve njihovi članci protiv korumpiranih regionalnih zvaničnika, koji se na taj način oslobađaju svojih najoštrijih kritičara.

U Eritreji je trenutno 28 novinara u zatvoru – ponekad u samicama i podrumskim ćelijama. „Reporteri bez granica“ tu zemlju kritikuju vrlo jasno: „Kao jedna od poslednjih preostalih totalitarnih diktatura i kao poslednja na našem 'Indeksu slobode štampe', Eritreja zatvara novinare i ostavlja ih da trunu u zatvoru. To se dešava čim se pojavi i najmanja sumnja da bi oni mogli da postanu pretnja jer iznose kritičke stavove prema vladi.“

Novinari žive opasno i u drugim zemljama: Oman i Kuba preduzimaju mere protiv blogera koji kritikuju vladu, izveštaj „Reportera“ kritikuje i situaciju Iraku, a u Africi, kako se navodi, posebno zabrinjava stanje u severnom Maliju.

U izveštaju „Reportera bez granica“ nema kritika na račun zapadnih zemalja.

Autori: Hendrik Hajnce / Marina Komad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković