Smrt zagonetnog kolekcionara

Kornelijus Gurlit je preminuo je u utorak, 6. maja u svom stanu u Švabingu, u prisustvu lekara i negovatelja, saopštili su advokati kolekcionara. Gurlit je bio teško bolestan, pre nekoliko nedelja bio je operisan na srcu i potom, po sopstvenoj želji, negovan u svom stanu. Njegovom smrću prekida se dvogodišnja istraga zbog navodne utaje poreza.

Kako je Gurlit „otkriven“?

Septembra 2010. Kornelijusa Gurlita su u vozu u Švajcarskoj zaustavili carinici – zbog upadljivo velike svote novca koju je imao kod sebe. Kada je Gurlit rekao da je u Cirihu prodao umetnička dela, carinici su njegove podatke prosledili poreskim vlastima. A njima je Gurlit bio itekako poznat.

Naime, njegov otac, Hildebrant Gurlit, koji je preminuo 1956, bio je jedan od četvorice najpoznatijih trgovaca umetninama za vreme nacionalsocijalizma. Oni su imali zadatak da po celoj Evropi kupuju ili po okupiranim zemljama konfiskuju umetnička dela za planirani „Firerov muzej“ u Lincu.

Hildebrant Gurlit je takođe imao zadatak da u inostranstvu, za devize prodaje umetnička dela, ali ona koja su u Nemačkoj bila klasifikovana kao „izopačena umetnost“ i koja su nacisti konfiskovali od jevrejskih kolekcionara, po galerijama i muzejima širom Evrope. Neki radovi očigledno su završili u privatnoj zbirci Gurlita koju je kasnije nasledio njegov sin Kornelijus.

Diskusija oko konfiskovanih umetnina

Kada je krajem 2013. godine, skoro 70 godina posle Drugog svetskog rata, javnost saznala za sve to, povela se žestoka diskusija oko konfiskovanih umetnina. Državno tužilaštvo u Augsburgu zaplenilo je i tri godine držalo oko 1.500 umetničkih dela i dokumentaciju poslovanja Kornelijusovog oca Hildebrandta.

Međutim, 7. aprila ove godine sve mu je vraćeno. Naime, Gurlit se ugovorom sa nemačkom saveznom vladom i državom Bavarskom obavezao da će sva dela za koja se sumnja da su ih nacisti konfiskovali, vratiti njihovim prvobitnim vlasnicima

Zagonetna ličnost

Sam Kornelijus Gurtlit je stalno, sve do smrti, tvrdio da nije ništa znao o tamnoj strani njegovog blaga. Za vlasti je on bio prava zagonetka: nije imao prijavljen stan, ni boravak u Nemačkoj, nije imao račun u banci, nikada nije prijavio auto, niti je zaveden poreskih vlasti. U Švabingu, otmenoj četvrti u centru Minhena, živeo je povučeno.

Sada se svi naravno pitaju šta će biti sa njegovim umetničkim blagom. Od 1.500 komada, samo 310 je „čisto“, jer ih je otac kupio pre 1933. godine, dakle pre dolaska nacista na vlast.

Ugovor koji je Kornelijus Gurlit sklopio sa nemačkom vladom i Bavarskom, važi i za njegove naslednike. „On se tim ugovorom pobrinuo za nastavak procesa rasvetljavanja porekla umetničkih dela. Tako može da se ispravi nepravda nacionalsocijalističkog režima i žrtve mogu da ostvare svoja prava i posle Gurlitove smrti“, izjavio je bavarski ministar pravosuđa Vinfrid Bauzbak.