Smrt u šumi
21. septembar 2018.
U Hambaškoj šumi na zapadnu Nemačke je mirno. Osim nekolicine ptica i vetra, koji pomera lišće, ništa se ne može čuti. Nema radnika koji i ruše kućice sa drveća. Nema aktivista koji protestuju, motornih testera koje seku stabla kako bi napravile mesto za veće mašine. U šumi su samo tišina, tuga i šok.
U sredu popodne (19.9.) jedan novinar je pao sa visećeg mosta između dve kolibe na drveću, sa visine od dvadeset metara. Spasioci su pokušali da pomognu 27-godišnjaku, prebacivši ga helikopterom u obližnju bolnicu. Ali novinar nije preživeo pad.
Nakon nesreće, ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne Vestfalije, Herbert Rojl, naložio je da se obustavi krčenje Hambaške šume – do daljnjeg: „Sada ne možemo tek tako dalje da nastavimo. Barem ja ne mogu“, kazao je Rojl na konferenciji za novinare. Da li i kada će uklanjanje naselja biti nastavljeno, još uvek je nejasno.
„Bio je tračak sunca“
Aktivisti i posetioci šume su se okupili pored „Bičtauna“ (Beechtown), naselja od kućica na drveću. Polažu cveće na improvizovani oltar, drže se za ruke, sede na zemlji koju prekriva lišće i razgovoraju šapatom. Jedan žuti transparent je razvijen između dva drveta: „Volimo te i nećemo te zaboraviti“, ispisano je crvenim slovima, samo nekoliko metara dalje od mesta nesreće.
Stradali novinar je mesecima pratio protest u šumi. Radio je na dokumentarnom filmu o zauzimanju šume, ispričao mi je kada smo se sreli prošle sedmice. Bio je slobodni novinar, bez konkretnog ugovora, ali veoma motivisan da dokumentuje zbivanja. Bio je opremljen kamerom koja snima 360 stepeni, postavljenoj na biciklističkoj kacigi i velikim osmehom.
Oni koji su ga poznavali opisuju ga kao prijatnog, komunikativnog čoveka. Za mnoge aktiviste i kolege u šumi bio je pravi prijatelj. „Bio je to tračak sunca. Jednostavno ste morali da ga volite”, kaže za DW fotografkinja Antonia Greko. „Jednostavno smo bili na istoj talasnoj dužini, zato što smo dokumentovali iste stvari.“
Sa njim je u šumi provela mnoge dane i noći. Zajedno su kamerama pratili život aktivista. Bila je tu i prilikom njegovog pada. „Na ivici sam pucanja. Ali jednostavno želim danas da budem ovde.“
Stradali novinar je gotovo bez prekida bio u Hambaškoj šumi otkako je počelo krčenje. U utorak se penjao po drveću, verovatno iz straha da novinari neće moći da se približe mestu dešavanja. „Zato što je policija blokirala pristup na širokom području oko mesta akcije“, kazao je na jednom video snimku koji je objavio 18. septembra putem Tvitera. „Ali šta je tu je. Sada je tako da su novinari ovde gore na drveću, u Bičtaunu, kako bi odozgo pratili situaciju i ljude informisali šta se dešava. Vidimo se uskoro.“
Objavio je više kratkih snimaka i fotografija na kojima se mogu videti razgovori policajaca sa aktivistima. Dokumentovao je uklanjanje kuća sa drveća. Na njegovom poslednjem video snimku se vidi jedan radnik na kranu. Oko 15:50 je smrtno stradao.
Šta se desilo?
Priča policije i aktivista o poslednjim minutima pre pada se razlikuju. Policija tvrdi da u trenutku nesreće nije bila u kući na drvetu, pred kojom se nalazio novinar. Aktivisti i svedoci međutim kažu da je jedan policajac bio na kranu udaljenom samo nekoliko metara.
Na poslednjem tvitu novinara se može videti kran, udaljen dvadesetak metara od njega. Sve strane se slažu da se radi o nesrećnom slučaju.
Ahenska policija, koja je nadležna za to područje nije odgovorila na upit DW do objavljivanja teksta. Državno tužilaštvo je pokrenulo istragu. „Sada nije vreme za međusobna optuživanja. Sada se tuguje“, kaže za DW sa suzama u očima aktivista Luc.
Šta će se dalje dešavati?
Policija je u sredu saopštila da je uklonjeno 39 od 51 kuće na drvetu, u kojima su aktivisti živeli poslednjih šest godina. Ministar unutrašnjih poslova Rojl je doduše zaustavio akciju, ali i pozvao aktiviste da dobrovoljno napuste šumu.
RWE – energetski koncern koji nastoji da proširi eksploataciju mrkog uglja – u jednom saopštenju kaže da žali zbog tragične nesreće, ali ne daje informacije o tome šta će se dalje dešavati. Aktivisti u svakom slučaju kažu da ostaju tu gde jesu.
Ljudi koji žive u kućama na drvetu, u blizini mesta gde je stradao novinar, još uvek su tamo. Samo su se na kratko spustili kako bi zagrlili prijatelje i utešili ih. Strahuju da će biti uhapšeni ukoliko napuste šumu. Psiholozi i sveštenici su aktivistima ponudili psihološku pomoć.
Maja Rote, portparolka organizacije „Akcija šiblje“ kaže da je rano za špekulisanje šta će dalje biti: „Mi smo i dalje u šoku. Danas je sve u znaku tuge. Nemamo konkretnih planova, nije trenutak za stratešku komunikaciju ili akciju“, kaže Rote za DW.
„Trenutno ne tražimo ništa. Razmišljamo o tome kako dalje i da li želimo dalje“, kaže za DW jedan aktivista koji želi da ostane anoniman.
Bilo je i ružnih scena, kada je policija sa opremom za penjanja uhapsila jednu ženu. Taj slučaj je bio žestok, za sve prisutne. Zato su aktivisti na jedan dan odložili svoje političke aktivnosti.