Smrt Jovanke Broz, odlazak krunskog svedoka

Kada je Jovanka Broz umrla sa 88 godina u nedelju (20.10.) pre podne, u prestonici bivše Jugoslavije nisu se čule sirene. Drugačije je to bilo kada je 1980. godine umro njen suprug, bivši predsednik i osnivač Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Beograd je tada zastao i utihnuo, podseća Tac iz Berlina.

Širom sveta se tugovalo za Josipom Brozom Titom. Smrću njegove udovice odlazi jedna od poslednjih iz stare garde. Rođena 1924. godine u Drugom svetskom ratu se kao partizanka borila protiv nacista, 1952. udala se za 32 godine starijeg Tita čija je bliska saradnica bila već godinama. Više nego sam Tito, ona je bila otelotvorenje eksperimenta „trećeg puta“: Jovanka Broz je bila Titova politička saradnica i glamurozna prva dama koja je luksuz sa Zapada otvoreno pokazivala na prijemima sa državnicima i holivudskim zvezdama.

Posle dugog ćutanja, sada se oglasilo se i političko vođstvo Srbije. Premijer Ivica Dačić je u jednom pismu rekao da „sa Jovankom Broz odlazi jedan od poslednjih i pouzdanih svedoka naše nekadašnje države, koja je baš zbog toga morala da ispašta.“

RTS je po hitnom postupku ubacio emisije o Jovanki u večernji program. Jovanka na svim kanalima – to skoro nije moglo ni da se zamisli, primećuje Tac.

Perfektan tajming

Tajming je bio perfektan: početkom meseca se pojavila njena autobiografija: „Moj život, moja isitna“ u kojoj je prvi put govorila o svojoj izolaciji i obespravljenosti. Prethodno je mesecima Blic objavljivao delove knjige najavljene kao „obračun“ Titove udovice o kojoj se prethodnih 35 godina malo šta moglo čuti. Najpre zato što joj je kontakt sa javnošću bio zabranjen, kasnije jer se ona sama povukla.

Priča Jovanke Broz je tragična i neodvojiva od priče o Jugoslaviji – od početka do kraja. Komunistička partija ju je krajem sedamdesetih doduše oslobodila optužbi za špijunažu, ali uprkos tome držana je dalje od svog obolelog supruga. Posle Titove smrti, ostala je bez građanskih prava, držana u kućnom pritvoru, imovina konfiskovana. Ćutanje na koje je bila primorana, mnogima je i te kako odgovaralo.

Pre nego što je u avgustu smeštena u bolnicu, živela je u oronuloj vili na Dedinju, od javnosti zaboravljena od politike ignorisana. Tek 2009. godine, nova vlast u Srbiji joj je uručila pasoš, sve to medijski iskoristila – međutim njena teška situacija se nije promenila.

Jugonostalgija i povratak Tita

Često se kaže da je raspad Jugoslavije zapečaćen Titovom smrću. Međutim, mnogo više nego njegova smrt, način na koji je zavađeni partijski kadar pokušao udovicu da izbriše iz sećanje nacije, ukazuje put na nacionalističke ratove koji su usledili. Nestankom Jovanke Broz počele su mnoge nove priče, koje su osamdesetih godina ispredale nacionalne elite Hrvatske, Srbije, Slovenije. Zajedničko im je bilo to što su Jugoslaviju videli kao političku grešku.

Uprkos jugonostalgiji koja se ponovo javlja, Jovanka je odbačena dok je Tito nestajao. Borac za slobodu, koji je ujedinio narode i postao predsednik ugledne i poštovane zemlje, posthumno je proglašen za diktatora koji je narode na silu držao u „zatvoru“ i to možda i po zadatku stranih sila. Od Zagreba pa do Skoplja, njegovi spomenici su uništeni, ulice preimenovane po novim, nacionalnim herojima. „Posle Tita –Tito“ glasila je parola komunističke partije Jugoslavije. I Tito je zaista ponovo došao: kao pop ikona, kao simbol dobrih vremena bez šengenske granice i propisa EU. „Titostaligija – tako se zove trenutni kičasti povratak Tita, oslobođen svakog ideološkog tereta.

Smrću Jovanke Broz završava se jedna istorijska epoha. To što je ona zauvek zaćutala, raduje posebno one koji su najglasnije žalili zbog nepravde, koja joj je nanesena. U svakom slučaju, posle Jovanke, neće biti Jovanke, zaključuje Tac iz Berlina.

Srbija ispunjava poslednju želju Titove udovice

Tako glasi naslov austrijskog lista Prese koji od nedelje objavljuje tekstove posvećene Jovanki Broz. „Bivša prva dama Jugoslavije, Jovanka Broz umrla je u nedelju sa 88 godina. Vlada Srbije je donela odluku o sahrani: Jovanka Broz će po svojoj želji biti sahranjena u Kući Cveća. Sahrana će biti održana u subotu uz vojne počasti.

Njeno grobno mesto je u prostoriji odmah pored mermernog spomenika ispod kojeg je sahranjen Tito. Vojne počasti joj sleduju kao prvoborcu Drugog svetskog rata.

Titova udovica je bila odlično upućena u sve što se događalo na državnom i partijskom vrhu, zbog čega su je mnogi političari te ere mrzeli i od nje strahovali. Nikada nisu potvrđene špekulacije o navodnom dnevniku Jovanke Broz. Čestu su je zvali nemim krunskim svedokom“ – piše Prese iz Beča.

Priredila: Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon