Smeće iz Albanije na dubrovačkoj obali

Prizori naplavljenog smeća po jadranskoj obali uopšte nisu retkost u hladnijim periodima godine. Intenzivna cirkulacija jačih vetrova i morskih struja neizbežno nakuplja kojekakve otpatke, najpre na pučini, pa ih zatim tera ka kopnu. Ipak, ono što je prošle nedelje zadesilo Dubrovnik, a naročito gradsku luku u Starom gradu, Porat, svojim proporcijama iznenadilo je sve. Desetine tona mešanog smeća u dva navrata su preplavile malu luku i delove obale u blizini. A možda najbolja simbolika svega toga predstavljena je samo jednim nasukanim predmetom na obližnjoj plaži Banje: protivbrodskom minom od 800 kilograma.

- pročitajte još: Pesak je nova nafta

Nenadani eksponat iz Drugog svetskog rata urgentno je i uspešno deaktiviran, ali čišćenje ostalog smeća trajalo je danima. I traje još uvek. Pritom je došlo i do varničenja oko nadležnosti između Grada Dubrovnika i Dubrovačko-neretvanske županije – ova potonja inače ima ovlašćenja nad Portom. U akciju sanacije uključili su se i građani, naročito vlasnici brodića kojima su krupniji plutajući predmeti, npr. velike grane stabala, pretili da će im oštetiti plovila. Jedan od tih Dubrovčana, Damir Mičić, u prolazu je i fotografisao zatečeno stanje, i ljubazno nam ustupio neke od fotografija za ilustraciju.

Opasne čestice mikroplastike

Najpozvaniji za komentar o takvom ekološkom akcidentu, ipak su biolozi iz dubrovačkog Instituta za more i priobalje. Naravno, ne samo zato što se ta ustanova nalazi u tvrđavi Sv. Ivan koja osigurava Porat upravo s njegove morske, južne strane. Njih smo upitali o posledicama zagađenja, ali i o uzroku koji se već odranije locira – u Albaniji. Vlado Onofri sa Instituta koji inače deluje u okviru Univerziteta u Dubrovniku, izjavio je za HTV da 80 odsto tog plastičnog otpada potiče iz Albanije, a more ga donosi u južnu Dalmaciju, na njeno priobalje i na ostrva. Ostrva su prva u Jadranskom moru na pravcima struja koje kolaju, najpre duž jugoistočne obale uključujući i hrvatsku, a potom niz italijansku obalu i nazad prema Otrantskim vratima.

„Glavninu te mase čine doplavljene grane, ali problem je u plastičnoj ambalaži koja, inače, globalno ugrožava morski život, a posredno i ljude“, kaže za DW Rade Garić, naučni saradnik dubrovačkog Instituta. On objašnjava da je u pitanju stalna opasnost koje ljudi postaju svesni tek kada smeće „poseti“ urbanizovane delove obale. Ali apsolutno najopasnija pojava jesu naknadni proizvodi spore razgradnje, fragmentacije predmeta do čestica koje se nazivaju mikroplastika. One završavaju u planktonima i probavinom traktu riba, a posledice njihova daljeg raspada, kao i uticaj na čoveka, još se istražuju.

- pročitajte još: Plastika na lošem glasu

Nema rešenja bez angažovanja EU

„Smatra se da bi ta pojava mogla da bude veoma opasna. Što se tiče porekla većeg dela plastike, u ovom slučaju je poznato da to smeće nastaje u Albaniji, o čemu svedoče i preostali natpisi na ambalaži. Ono se skuplja u rečnim dolinama, po divljim deponijama, naime, odakle se s bujičnim i poplavnim kišama seli u more. Dalje se kreće sa strujom, da bi ga jak Jugo naterao prema obali. Problem je, dakle, teško suzbiti ukoliko se ne deluje na mestu njegovog nastanka“, smatra Garić, dodajući da je najnovija „pošiljka“ uključivala i određeni broj barskih kornjača – živih, ali u stanju zimske hibernacije, onako kako su i otplavljene iz kopnenih voda. Institut će ih zbrinuti do proleća, a onda kontrolisano pustiti u prirodu.

Iz hrvatskog Ministarstva za zaštitu životne sredine saopštili su nam da ta institucija preduzima stalne aktivnosti u cilju sistematskog rešavanja problematike morskog otpada, a u skladu s međunarodnim konvencijama čiji je potpisnik i Albanija. Dubravka Šuica, hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu, smatra pak da to više očigledno nije dovoljno. Zbog učestalog zagađenja južne Dalmacije poslednjih godina, ona je u ponedeljak (18.12.) zatražila hitnu reakciju Evropske komisije i Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Istovremeno, ostaje nejasno pitanje pravih uzroka takvog tretmana smeća i same prirode u Albaniji.

Županija nedorasla problemu

Takve situacije po pravili potiču od ekonomsko-socijalnih razloga, i praktično ih je nemoguće suzbiti sankcijama ili „vatrogasnim“ merama koje se bave samo ekološkim kontekstom. S time će svakako morati da se suoče oni koji pokušaju da deluju prema Albaniji, a mi smo se na ovu temu obratili još i dubrovačkom gradonačelniku Mati Frankoviću. On je ocenio da je to zagađenje „zaista katastrofalno“, navodeći da desetine komunalnih radnika već danima odvoze na desetine kamiona s otpadom. Podsetio nas je i na sličan događaj 2010. godine kada su najviše stradali Pelješac i Mljet. Franković, međutim, smatra da bi oko toga konačno morala ozbiljno da se angažuje i hrvatska, kao i EU-diplomatija.

- pročitajte još: Kako se Krk „otcepljuje“ od Hrvatske

„Što se tiče nadležnosti, ovaj slučaj još jednom je pokazao i dokazao da bi veliki gradovi morali da dobiju mogućnost upravljanja priobaljem i pomorskim dobrom. Županijska lučka uprava Dubrovnik pokazala se u ovom slučaju nedorasla za rešavanje problema. Niti su imali tehniku, niti ljude, niti su angažovali nekog da otpad ukloni“, ukazao je dubrovački gradonačelnik na odgovornost za donekle neadekvatnu reakciju na zatrpanost Porta smećem sa mora. Osim toga, on je najavio i podnošenje računa županiji – za vanredno angažovanje većeg broja radnika, kao i vozila i mašina u organizaciji Grada Dubrovnika.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android