Smeju li Izraelac i Iranac da proslave gol?
16. avgust 2018.
„Olimpijakos je protiv diskriminacije“. Ova jasna poruka deo je kampanje koju je pokrenuo grčki fudbalski klub iz Pireja. Tolerancija, poštovanje, ferplej, to su vrednosti koje klub uprkos nekim skandalima u prošlosti energično zastupa.
Međutim, otkako je među igračima i kapiten izraelske reprezentacije Bibras Natho, klubu se nametnula politička dilema. Od januara ove godine u timu je i zamenik kapitena iranske reprezentacije Ehsan Hajsafi (28). To je prvi put da fudbaleri iz ove dve zemlje igraju u istom klubu.
Iran i Izrael nisu u dobrim odnosima. Od 1989. je iranskim sportistima zabranjeno da nastupaju protiv izraelskih ekipa, a o igri u jednom timu nema ni govora. Zajedničko proslavljanje golova ili čak zagrljaj bio bi za Iran prvorazredni skandal.
Klupski menadžeri nisu predvideli politički pritisak koji dolazi iz Irana kao i reakcije nekih fanova. Moguće je da će iransko rukovodstvo zahtevati raskid ugovora.
Nije sigurno da će Hajsafi zaista i uraditi što se od njega traži. On je uprkos zahtevu svoje vlade da to ne učini prošle godine već odigrao meč Lige Evrope za atinski Panionios protiv izraelskog Makabija iz Tel Aviva. Ministarstvo sporta iz Teherana je potom zahtevalo isključenje iz reprezentacije, ali to se do danas nije desilo. Hajsafi je odigrao sva tri meča za Iran na Svetskom fudbalskom prvenstvu, na dva meča je čak bio kapiten.
Arapske zemlje neretko bojkotuju Izrael, pa i neki veliki sportisti imaju odbijajući stav prema igračima iz Izraela. Egipatska fudbalska zvezda Mohamed Salah, igrač Liverpula, dva puta je dok je igrao za Bazel odbio rukovanje sa igračima iz Tel Aviva u Ligi šampiona. Egipatska vlada je potom saopštila: „Svojim časnim držanjem je celu zemlju ispunio ponosom.“
Tobožnje povrede
I u drugim sportovima dolazi do sličnih scena. Za vreme Olimpijskih igara u Riju pre dve godine jedan libanski sportista je odbio da se vozi u istom autobusu sa izraelskim sportistima. Reprezentativka saudijskog džudo tima je prekinula meč zbog navodne povrede kada je bilo jasno da bi u slučaju pobede morala da nastupi protiv sportistkinje iz Izraela.
Teniser iz Tunisa Malik Džaziri je nekoliko puta primenio istu metodu preranog odustajanja, ali se septembra 2016. suprotstavio svojoj vladi. U finalu turnira u Istambulu on je uprkos očekivanjima da odustane odigrao finalni meč iako je protivnik bio izraelski igrač Dudi Sela. To je bio istorijski meč. Ostaje nada da će i u Pireju sport trijumfovati nad politikom.
jst/dd (dpa)