Slovenija je trebalo da bude nemačka
24. oktobar 2012.Oko pola miliona Roma i Sinta ubijeno je u periodu od 1933. do 1945. godine. Međutim, tek 70 godina od teških nacističkih zločina, žrtve dobijaju spomenik – i to u Berlinu, nedaleko od Rajhstaga. Svečanom otkrivanju spomenika prisustvovaće najviši nemački zvaničnici. Kancelarka, gradonačelnik Berlina, predsednik Centralnog saveta Sinta i Roma, kao i više od 100 građana koji su preživeli holokaust.
Spomenik, nalik fontani, kružnog oblika, u čijem središtu je spomen ploča, a u njoj stihovi pesme „Aušvic“ Santina Spinelija, delo je izraelskog umetnika Danija Karavana. Nakon Jevreja i homoseksualaca, posle više od 20 godina, konačno i Romi i Sinti u Berlinu dobijaju „mesto sećanja na užase holokausta“, piše Zidojče cajtung.
Spomenik treba da opominje
Centralni savet Roma i Sinta u Nemačkoj pozdravlja odluku nemačkih i berlinskih vlasti. Doduše, smatra i da spomenik ne bi trebalo samo da podseća na stradanja ove manjine u prošlosti. Jer u Evropi živi 12 miliona Sinta i Roma, koji su „i dalje izloženi svakodnevnoj diskriminaciji“. Spomenik bi trebalo da simboliše i „odgovornost za sadašnjost i budućnost“. „Talas rasizma u Evropi, ne preti samo manjinama. I evropske vrednosti, koje pored ostalog zagovaraju poštovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstvo su ugrožene“, upozorava Savet Roma i Sinta.
Predsednik Centralnog saveta Romani Rose ne prihvata objašnjenja i inicijative nemačkog ministra unutrašnjih poslova Hans-Petera Fridriha (CSU). Oštro kritikuje njegove izjave o povećanom broju azilanata Roma iz Srbije i Makedonije. „Priča o zloupotrebi azila jedne manjine kao što su Sinti i Romi je i više nego diskriminacija. Rekao bih da je reč o izazivanju, koje bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica“, ocenio je Rose.
On se nada da nije reč o komentarima uoči kampanje za predstojeće izbore na saveznom nivou. „Čvršća politika prema azilantima, pa tako i Sintima i Romima, ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa odlukama Ustavnog suda. Svaki zahtev za azil trebalo bi pojedinačno ispitati“, poručio je Rose, komentarišući inicijativu ministra da se umanji novčana pomoć za azilante i dodao „da bi i ubrzana provera zahteva na samoj granici bila nedostojna jedne ustavne države“.
Nepoznati zločini iz Slovenije
U feljtonu „Slovenija je trebalo da bude nemačka“, list Cajt piše o „tajanstvenim“ nacističkim zločinima progona u vreme Drugog svetskog rata u Sloveniji. O Slovencima autor kaže, kako je to mali narod, koji je oduvek pokušavao da se odupre političkim i kulturnim uticajima Nemačke, još od Svetog Rimskog Carstva. Uticajni nemački carevi i kraljevi, pokušavali su u više navrata Sloveniju „da ugase kao naciju“.
U vreme Drugog svetskog rata, od 1941. godine, Slovenaca je bilo u gotovo svim delovima teritorije, koju su okupirali nacisti. S obzirom da su pružali otpor, Nemci su ih, kao i Jevreje, ubijali na licu mesta ili deportovali u koncentracione logore. Oni koji nisu mogli da se „ponemče“, bežali su u Srbiju i Hrvatsku. Slovence, kod kojih je utvrđeno da imaju barem malo „nemačke krvi“, Nemci su, na osnovu ideologije Hajnriha Himlera, strateški želeli da prebace i nasele u pograničnim oblastima sa Rusijom, nakon „konačne pobede“. Zbog toga je u periodu od oktobra 1941. do jula 1942. godine, 36.000 Slovenaca deportovano u Nemačku.
Tragedija je počela u proleće 1941. godine. Šestog aprila iste godine, Vermaht je napao Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Ali samo dva dana nakon invazije, nemačke trupe se povlače u Maribor. Region koje su držale pod kontrolom, ustupile su Italiji. Teritorija je obuhvatala oko 4.500 kvadratnih kilometara oko Ljubljane, obalu Jadranskog mora, zatim 1.000 kilometara na severoistoku u Mađarskoj. Imperiju je činilo ukupno 10.000 kvadratnih kilometara teritorije. Drugim rečima, oko 800.000 ljudi i najveći deo teritorije od severa, pa do hrvatske granice, bio je pod kontrolom nacističke Nemačke. Nemci osvojenu teritoriju ubrzo dele na Donju Štajersku i Gorenjsku. Sve što je bilo slovenačko, nacisti zabranjuju, biblioteku uništavaju, a stanovništvo teraju na promenu imena, podseća Cajt u onlajn izdanju.
18. aprila 1941. godine, komandantima nemačke vojske stiže Himlerova naredba, prema kojoj će veliki broj Slovenaca u Mariboru i Bledu biti svirepo likvidiran, a „kompletna slovenačka elita“ deportovana. Zadatak specijalnih jedinica bio je i da utvrde njihovo poreklo. Slovence su nacisti prebacivali u okupirane oblasti u Hrvatskoj i Srbiji. U leto 1941. vozovima je „u neizvesnu budućnost krenulo“ 15.119 ljudi iz Donje Štajerske, a 2.313 lica iz Gorenjske prebačeno je u Srbiju.
Priredio: Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević