Slovenija, 30 godina nezavisnosti: zarobljeni u prošlosti?

„Danas su dozvoljeni snovi, sutra je novi dan.“ Te reči urezane su u istorijsko sećanje Slovenaca. Dana 25. juna 1991. izgovorio ih je Milan Kučan, tada predsednik jugoslovenske Socijalističke Republike Slovenije, a potom dva puta predsednik nezavisne Slovenije. Tog dana Slovenija je proglasila neovisnost i zvanično se odvojila od Jugoslavije.

„Iz te njegove rečenice mogla se osetiti neizvesnost“, kaže Dušan Plut, u to vreme član Predsedništva Slovenije i predsednik Zelenih. Imao je velika očekivanja, ali ga je kao političara brinulo to kako će se razvijati put u nezavisnost.

Nakon referenduma održanog 23. decembra 1990. godine, na kojem je 95 odsto stanovnika Slovenije glasalo za nezavisnost, slovenački političari jednoglasno su odlučili da sprovedu rezultate referenduma – što je pre moguće i „nenasilno“, naglašava Plut.

Plutovo razočaranje stavom evropske politike i ključnih evropskih zemalja u to vreme, uključujući i Nemačku, i dalje je vidljivo: „Tada nismo dobili nikakvu podršku. U pokušaju da spreče sukob, na evropskom i međunarodnom nivou naglašavali su značaj očuvanja teritorijalnog integriteta, granica, pa čak i socijalističkog društveno-političkog sistema Jugoslavije. A ipak je došlo do rata.“

Pomešana osećanja

Nakon proglašenja nezavisnosti Slovenije, jugoslavenska vojska krenula je u intervenciju. Sociološkinja i filozofkinja Renata Salecl podseća da je vladao strah od eskalacije sukoba. Međutim, rat u Sloveniji trajao je samo deset dana.

Poslednji jugoslovenski vojnici napustili su Sloveniju 25. oktobra 1991. godine brodom koji je isplovio iz Kopra. U borbama je bilo 76 žrtava: 19 na slovenačkoj, 45 na strani JNA, a poginulo je i 12 stranih državljana, među njima i austrijski novinari Nikolas Fogel i Norbert Verner.

„Odluka o nezavisnosti bila je ispravna. Iskoristili smo ‘poslednju šansu’ da dobijemo nezavisnu Sloveniju“, objašnjava Plut i istovremeno priznaje da sam put ka tom cilju izaziva pomešana osećanja.

Prirodno je da je otada došlo do porasta materijalnog blagostanja, kaže Salecl i dodaje da je tada postojala i velika vera u demokratiju i ljudska prava: „Ali bilo je suviše malo rasprave o tome kakvo smo društvo zamislili za budućnost“.

Povećani socijalni disparitet

„Socijalne i regionalne razlike su se povećale. Odluke su i dalje donošene centralno. Sramotno nasleđe nezavisnosti je to da oko 15 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, odnosno socijalne sigurnosti. To je u potpunosti u suprotnosti s političkim ciljevima i obećanjima s početka devedesetih. Nezavisnost nije trebalo da znači da će relativno visok udeo Slovenaca da živi u siromaštvu“, ističe Plut.

„Počeli smo dobro, ali naravno da smo pravili greške“, kaže Nataša Briski, urednica internet-portala „Metina lista“ i bivša dopisnica iz SAD. Ona podseća da je 26. februara 1992. slovenačko Ministarstvo unutrašnjih poslova nezakonito izbrisalo 25.671 osobu sa jugoslovenskim državljanstvom iz registra stalnih stanovnika.

Smelo, ambiciozno i konektovano

Nataša Briski, koji je u vreme proglašenja nezavisnosti imala 16 godina, doživela je Sloveniju kao odvažnu, ambicioznu i dobro umreženu zemlju. Međutim, nakon učlanjenja u relevantne međunarodne organizacije, poput OECD, EU ili NATO, novonastala država počela je da skreće sa željenog puta.

„Deo problema je što moć u Sloveniji još uvek imaju ljudi koji su pre 30 godina igrali važnu ulogu, a danas su uglavnom ogorčeni, stari i nemaju viziju. Poslednjih deset godina naša politička igra se zaista pogoršala.“

Ne mogu ispuniti očekivanja

Istraživanje javnog mnijenja koje je za listove „Dnevnik“ i „Večer“ na uzorku od 700 ljudi sprovela agencija „Ninamedia“, pokazalo je da 61,8 odsto ispitanika smatra da Slovenija nije opravdala očekivanja građana u poslednjih 30 godina.

Na pitanje da li danas žive bolje, lošije ili isto kao pre 30 godina, 33 odsto ispitanih odgovorilo je da živi bolje, 27 da živi isto, a 28 odsto da im je sada lošije nego pre nezavisnosti.

Ipak, što se tiče prirodnog i ljudskog potencijala, Slovenija se nalazi među 20 do 30 najprivilegovanijih zemalja svete, tvrdi Dušan Plut. Jedan od ključnih izazova budućnosti za Sloveniju jeste da se obezbedi socijalna sigurnost. „Mehanizmi kakve danas kimamo neće moći da funkcionišu, Slovenija mora temeljno da razmotri nove mehanizme socijalne sigurnosti, poput ideje o osnovnom dohotku“.

Digitalna nepismenost

Docentkinja na Elektrotehničkom fakultetu u Ljubljani Emilija Stojmenova Duh, procenjuje da je Slovenija ispod evropskog proseka na polju digitalne transformacije. „Ključni problem je nerazumevanje digitalizacije i njena vrlo neujednačena implementacija. Najveći izazov koji imamo, pored umreženosti koja bi trebalo da bude dostupna svima, jeste obuka u veština i pružanje digitalnog znanja neophodnih za digitalnu transformaciju. Suviše Slovenaca digitalno je nepismeno i zato ne mogu da koriste ni internet, ni digitalne javne usluge“.

Emilija Stojmenova Duh preselila se u Sloveniju iz Makedonije 2002. godine. „Politički i socijalno, Slovenija je trenutno na dnu. Netolerancija je široko rasprostranjena, iako je to srećom uočljivije u politici, a manje u društvu u celini. Bojim se da bi netrpeljivost u politici mogla da dovede do mržnje i nemira i među stanovništvom.“

U martu 2021. Ministarstvo kulture usvojilo je odluku o osnivanju Muzeja nezavisnosti Slovenije. „Podiže se sve više i više spomenika u pokušaju mitologizacije nezavisnosti Slovenije. Sve je veći naglasak na glorifikaciji i veličanju onih aspekata toga procesa koji su direktno povezani s današnjom vladajućom strankom“, kaže Plut.

Kakve šanse imaju demokratija i ljudska prava?

Renata Salecl još se seća demonstracija iz 1988. u znak podrške današnjem premijeru Janezu Janši, kojeg su tada, zajedno sa još trojicom kolega, uhapsile Služba državne bezbednosti i Kontraobaveštajna služba JNA zbog navodnog odavanja vojne tajne. „Suđenje ljubljanskoj četvorki“ pokrenulo je masovne proteste koji su doveli do toga da su Slovenci otkrili značaj civilnog društva.

„Sad se čini da se klatno ponovo kreće u autoritarnom pravcu“, kaže Salecl. „Borili smo se za prava čoveka koji je danas premijer. Međutim, Jenez Janša danas grubo gazi i ignoriše ljudska prava, demokratiju, slobodu okupljanja i slično. Vladajući političari u Sloveniji sve više se okreću od demokratije i ljudskih prava – a to su vrednosti koje sam uvek povezivala sa nezavisnošću.“

Nataša Briski tvrdi da je Slovenija danas na važnoj prekretnici. „Naša budućnost zavisiće od toga kako će se događaji odvijati u sledećih nekoliko godina. Moraćemo da odlučimo šta želimo – svežu, inovativnu, odvažnu i socijalno pravednu Sloveniju ili zemlju zarobljenu u prošlosti i narednih 30 godina?“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.