Slovenački avion na električni pogon

Propeler u početku proizvodi blago zavijajući zvuk. Kada se brzina poveća, zvuk prelazi u ravnomerni šum koji podseća na rad plafonskog ventilatora. Ni traga prodornom zvuku motora sa klipovima, ni traga smradu izduvnih gasova. U roku od nekoliko sekundi letilica vitkih krila spremna je za poletanje.

„Kao da stojite pored veš-mašine“, kaže glavni inženjer „Pipistrela“ Tine Tomažič. Firma, čije je puno ime „preduzeće za letilice na alternativni pogon“, nudi dva modela aviona tipa „Alfa elektro“ (Alpha Elektro): na konvencionalni pogon sa 80 konjskih snaga i mnogo zanimljiviji, električni, sa pet konjskih snaga više. Pokazujući glavnu proizvodnu halu sa desetak belih trupova malih aviona, Tomažič, više za sebe, kaže: „Uspeh je u efikasnosti motora jer oni troše veoma malo energije.“

Perolaka kategorija

Firma „Pipistrel“ (latinski naziv pipistrellus znači šišmiš), od svog osnivanja krajem osamdesetih proizvela je preko 1.000 aviona. U poređenju s većim proizvođačima, uglavnom iz SAD, to nije neka velika brojka. Ali Slovenci su uspeli da prodru u sektor ekstremno lakih i vrlo efikasnih letilica. „Kad smo počeli, konkurencija je na nas gledala kao na ludake jer smo svu pažnju usmerili na uštedu energije“, kaže osnivač i direktor firme Ivo Boskarol. Najveći problem kod električnog aviona isti je kao i onaj s kojim se suočavaju konstruktori električnih automobila – akumulatori. Oni su mnogo teži nego klasični rezervoar za gorivo što u vazduhu predstvlja još veći problem nego na zemlji. To već unapred znači da „Alfa elektro“ mora da bude lak avion i to sa ograničenim radijusom kretanja. „'Alfa' je dobra u jednom – za vežbanje poletanja i sletanja“, objašnjava Tomažič. Šef odeljenja za razvoj i istraživanje Andrej Horvat ukazuje da za takvu letilicu firma mora veoma mnogo vremena i sredstava da uloži u istraživanje. Deset odsto zaposlenih u „Pipistrelu“ radi upravo u tom sektoru.

Jednostavna provera

To se isplatilo jer ta mala slovenačka firma dobitnica je mnogih međunarodnih nagrada među kojima i dve godine zaredom NASA General Aviation Technology Challenge. „Do sada smo razvili četiri generacije akumulatora i pritom posebnu pažnju posvećujemo bezbednosti“, kaže Tomažič. Njihovi litijum-jonski akumulatori pune se za 45 minuta, tačno onoliko koliko po pravilu traje pauza između dva školska leta. Takođe, akumulator može da se zameni za pet minuta. I dok se priprema za probni let, Tomažič hvali jednostavnost svog aviona. „Potrebno je samo proveriti karoseriju, sve ostale informacije su na ekranu u kokpitu“, kaže pilot-inženjer. To je velika ušteda vremena ako se poredi sa avionima na klasični pogon kod kojih mora dodatno da se proverava čitav niz vrednosti poput pritiska ulja, ručnog merenja nivoa i kvaliteta goriva itd. U slučaju „Alfe elektro“ najvažnije je da je propeler pokretan.

Od soka do aviona na alternativni pogon

Na oko 600 metara iznad jugozapadne Slovenije, „Alfa elektro“ penje se brzinom od 500 metara u minuti. Avion se sada spušta i Tomažič ponosno pokazuje još jedan „trik“ kojim raspolaže njegova, na slobodnom tržištu stotinak hiljada dolara vredna letilica. „Vidite po instrumentima da kapacitet akumulatora sada raste. On se, prilikom svakog spuštanja, puni“, kaže Tomažič sa širokim osmehom na licu. Avion koji se odjednom pretvara u elektranu na vetar još jedan je adut entuzijasta iz Ajdovščine, gradića koja je žiteljima bivše Jugoslavija više bio poznat po popularnom voćnom soku, nego po avionima.