Slobodan prolaz kroz Hrvatsku?

„Why!? Why!?“ – viče na policajca očajan otac dok mu kćerka bez svesti leži na zemlji. Policajac, opremljen kao za ulične sukobe, bespomoćno ga gleda. Ne zna šta bi mu odgovorio, baš kao što ni Hrvatska ne zna šta će sa talasom izbeglica koje pristižu iz Šida – rutom kojom se služe otkako je Mađarska zatvorila granicu sa Srbijom.

Na železničkoj stanici u Tovarniku, na hrvatskoj strani – ružna slika. Više od 6.000 izbeglica čeka na voz za Zagreb i dalje u Sloveniju. Ljudi su tesno zbijeni na 37 stepeni, ali po svaku cenu žele da nastave put. Jedna žena koja im pomaže pokušava da ih umiri preko megafona, ali je nadglasavaju graja i povici izbeglica.

Ari Armani, student iz Irana, i pored svega je zahvalan: „Volimo Hrvate, njihovu vladu, policiju. Hvala im što možemo da putujemo kroz njihovu zemlju“, kaže kroz ogradu postavljenu između male železničke stanice i ulice. Kao i svi ostali, Ari je dobio je papir koji znači da je „registrovan“. Taj papir ne vredi mnogo: policajci propuštaju samo onoliko ljudi koliko može da stane u autobuse koji pristižu. Kolica sa malom decom se dodaju preko glava policajaca; jedna devojčica plače zato što joj je majka ostala iza ograde.

Ništa ih ne može zaustaviti

Čuvari reda pokušavaju da kontrolišu haos – ali im to sve manje uspeva. Mnoge izbeglice se provlače ispod ograde ili pokušavaju da se probiju kroz redove policajaca, u strahu da će propustiti sledeći prevoz. „Rekli su nam da će doći voz koji će nas prevesti u Zagreb. Ali, čekamo ovde već 15 sati i gorimo na vrućini bez hrane i vode“, kaže Ari koji je u zbeg pošao sa svojim prijateljima: „Mi muškarci možda možemo još da čekamo, ali porodice sa malom decom – ne mogu.“

Bio je u pravu – čekanje na misteriozni voz traje još pola sata, a zatim izbeglice ruše ogradu i prodiru dalje. Jedan policajac samo sleže ramenima i okreće se na drugu stranu.

„Bilo je haotično, ali dobro je što policija nije primenila silu kao drugde“, kaže Tea Vidović iz Centra za mirovne studije koja ovde pomaže izbeglicama. Zajedno sa svojim kolegama, donela im je vode, što je u Tovarniku izuzetak – prisutno je samo nekoliko pripadnika UNHCR i Crvenog krsta; jedna kola hitne pomoći su došla tek kada se gužva raščistila. Konzervativna opozicija u Zagrebu već traži da se „privremeno“ zatvori granica sa Srbijom.

Biznis za taksiste

Tea Vidović ne zna kako će se Hrvatska dalje nositi sa talasom izbeglica. Jasno je da regularni prevoz nije rešenje – previše je premorenih i nestrpljivih ljudi koji žele dalje u Zapadnu Evropu: „Tim ljudima se mora omogućiti siguran put do odredišta; mnogi tamo već imaju porodice. A oni koji zatraže azil u Hrvatskoj, treba i da ga dobiju“.

Ostanak u Hrvatskoj? To niko ne želi: „Hoćemo dalje u Sloveniju, Austriju i Nemačku. Najradije bih da ostanem u Švedskoj ili Irskoj“, kaže Avganistanac Bašir, boreći se sa napadom kašlja usred izduvnih gasova odlazećih autobusa.

Bašir još nije uspeo da se smesti u jedan od njih, pa merka ljude koji preko jedne livade grabe ka centru gradića. Oni traže taksiste koji bi mogli da ih prevezu do slovenačke granice. Neće dugo potrajati, i taksisti će početi da primaju putnike već na livadi pored železničke stanice.