Potencijalna opasnost za zdravlje ljudi: životinjska farma

U proleće ove godine Institut Robert Koh (RKI) poslao je kratku poruku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u kojoj se navodi da se jedan 17-godišnjak zarazio virusom gripa A (H1N1), koji je zabeležen kod svinja u svinjcima na prostoru nemačke pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija.

RKI je saopštio da je mlada osoba prethodno imala kontakt sa svinjama. Zato je izgleda verovatno da je zaražena u svinjcu. U izveštaju se navodi i kako je bolest bila blaga kao i da se drugi ljudi nisu zarazili.

Virus iz svinjca?

„Bila je to slepa ulica za virus i u ovom slučaju - hvala Bogu - on se nije proširio”, objašnjava veterinar i istraživač Tim Harder sa Instituta Fridrih Lefler – nemačke ustanove za istraživanje zdravlja životinja. Harder je specijalista za bolesti, koje se mogu pojaviti i kod ljudi i kod životinja - takozvane zoonoze. "U osnovi tako bismo mogli zamisliti nastanak jedne pandemije, tako bi izgledao taj inicijalni skok", kaže on. Harder je uveren da će u budućnosti biti još pandemija. "Ali ne znamo odakle će doći, kada i s kojim patogenom."

pročitajte: Pažnja zarazno!

Sedamnaestogodišnjak iz severne Nemačke verovatno je izolovan i pregledan zbog sumnje na koronu, nakon čega je u njemu otkriven isti virus, koji je kružio među svinjama.Ali šta ako uzgajivač svinja jednostavno ode u krevet sa simptomima gripa i ne ode lekaru? Da li bi se tada na vreme otkrio potencijalno opasan patogen?

Obaveza prijavljivanja infekcija

Nemačko ministarstvo zdravstva (BMG) je na pitanje Severnonemačke televizije (NDR) saopštilo da bi lekari morali da prijave sumnju na "infekciju zoonoznim gripom". Međutim, istovremeno su potvrdili da vlasnici životinja i veterinari nisu obavezni da se podvrgnu lekarskom pregledu ako imaju simptome gripa.

U svakom slučaju, Institut Fridrih Lefler odgovoran je za ispitivanje virusa, koji na čoveka prelaze iz štala i živinarnika. Mnogi od ovih virusa skladište se na minus 80 stepeni u zamrzivaču u laboratorijskom krilu Instituta. Istraživač Harder naziva ih svojim "blagom".

Koktel virusa u svinji

Harder je lično zainteresiran za svinje, pošto se one mogu zaraziti virusima od ljudi ali i virusima živine ili divljih ptica. Ovaj istraživač navodi kako bi ti virusi među svinjama mogli razmeniti svoj genetski materijal. Na taj način bi od različitih sastojaka mogao nastati opasan koktel, objašnjava Harder, i tako bi se mogli pojaviti novi opasni pandemijski virusi.

pročitajte: Optužba: SZO izmislila pandemiju zbog para?

Pandemija gripa 2009. takođe je pokazala da takav koktel virusa predstavlja istinsku opasnost. U to vreme je takozvani svinjski grip pokrenuo virus, koji je sadržavao gene virusa koji su pronađeni u ljudima, svinjama i pticama. "Ovi su se virusi susreli u jednom trenutku kod svinja u Srednjoj Americi", objašnjava Harder. Tako se pojavila varijanta koja se potom prenosila od čoveka do čoveka.

Virusi gripa koji cirkulišu među pticama

Međutim, ljudi se mogu zaraziti ne samo svinjskim virusom gripa već i ptičijim, odnosno dobiti virus od živine. RKI procenjuje da virusi gripa, koji cirkulišu među pticama, predstavljaju veći rizik od širenja ozbiljnih bolesti i pandemije od virusa svinjskih patogena.

Ptičji grip, takođe uzrokovan virusima gripa, sada je postao veliki problem u Nemačkoj. "Epidemija prošle zime bila je zaista najveća koju smo ikada imali u Nemačkoj", kaže veterinarka Ursula Gerdes iz Kase za zaštitu od životinjskih zaraznih bolesti Donje Saksonije koja daje finansijsku podršku u suzbijanju zaraza kod stoke i živine. "Najpre je na obalama bilo neverovatno mnogo zaraženih divljih ptica i samo je bilo pitanje vremena kada će zaraza preneti na domaću živinu", kaže ona.

Prvi slučaj ptičjeg gripa ove jeseni

Pre samo nekoliko dana je kod jedne patke u pokrajini Šlezvig-Holštajn otkriven prvi slučaj ptičjeg gripa. Prošle zime je ubijeno više od dva miliona životinja u cilju sprečavanja posledica širenja ove zarazne bolesti. "U poslednjih nekoliko godina više smo puta zapazili da su posebno pogođene oblasti, u kojima je veliki broj ćurki", kaže veterinarka Gerdes. Ona dodaje da je to naročito slučaj u opštinama Donje Saksonije u Bezelu i Garelu, gde ima više od 6.000 ćurki po kvadratnom kilometru. Virus prenose ljudi, a może se preneti na traktoru ili prostiranjem slame.

Harder,koji je takođe rukovodilac Nacionalnog referentnog laboratorija za ptičji grip, rekao je da bi virus mogao da se unese u živinarnike i vetrom. Živinarnici za ćurke su otvoreni sa strane, pa se čini da je ulazak virusa ovde lakši nego, na primer, u zatvorene kokošinjce.

Smanjenje broja živine 

Ministarstvo poljoprivrede Donje Saksonije priznalo je NDR -u da bi trebalo smanjiti broj živine na područjima koja su više puta bila posebno pogođena. Stoga, ovo ministarstvo preporučuje da se u budućnosti živinarnici za ćurke zatvore kao "kokošinjci". Navodi međutim da na putu tome stoje zakoni o izgradnji živinarnika.

Zaraze ćurki  gusaka i pilića nisu samo pitanje zdravlja životinja i isplativosti živinarskih farmi, već i pitanje zdravlja ljudi. Zato Institut Robert Koh preporučuje svim osobama koje imaju kontakt sa živinom  da se vakcinišu protiv gripa, kako bi se sprečile dvostruke infekcije virusima gripa koji cirkulišu tokom sezone.

Nije poznato koliko se uzgajivača živine i zaista vakcinisalo. Ministarstvo zdravstva u Berlinu kaže da nema dostupnih podataka. Ni udruženje živinarske industrije nije moglo odgovoriti na to pitanje.

Ljudi se takođe mogu zaraziti virusima živine

Istraživač u oblasti veterinarstva Harder ističe kako je virus ptičjeg gripa, koji se pojavio prošle zime, u nekoliko slučajeva doveo i do infekcija kod ljudi, ali da su one prošle ili bez izbijanja bolesti ili bez smrtnog ishoda. Ali postoje i drugi virusi kod ptica, koji su se pojavili u Aziji i severnoj Africi. Harder veruje da će se oni najverovatnije preneti na ljude i da bi mogli prouzrokovati smrtonosne infekcije.

jr,ts,

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.