Povući izveštaj Komisije o Srebrenici
14. avgust 2018.Narodna skupština traži od Vlade Republike Srpske da povuče izveštaj Komisije o događajima u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine i stavi ga van snage.
"U cilju objektivnog sagledavanja događaja u Srebrenici, a radi jačanja poverenja i tolerancije među narodima u BiH, predlažem i da Narodna skupština Republike Srpske sugeriše formiranje nezavisne međunarodne komisije koja bi na objektivan i nepristrastan način utvrdila stradanja svih naroda na području srebreničke regije u periodu od 1992-1995.godine", rekao je Milorad Dodik obraćajući se u Narodnoj skupštni Republike Srpske, ističući da bi komisija imala rok od godinu dana da sačini izveštaj.
Utvrditi istinu o stradanju svih naroda
Dodik je pozvao i “bošnjačku stranu” da zajedno rade na ovom pitanju kako bi došli do jedinstvenog izveštaja čime bi kako kaže prestala bilo kakva osporavanja.
"Republika Srpska nikada nije, niti će osporavati zločine koje su učinili pojedini Srbi, ali jasno danas, možda jasnije nego ikada poručujemo da želimo da se istinito i nepristrastno utvrdi istina o stradanju svih naroda, a tako i srpskog naroda", poručio je Dodik.
Na spisku od ukupno 20.150 pripadnika Vojske Republike Srpske i MUP-a, koji je predat nemačkom pravosuđu, nalaze se lica a da nije provereno da su bili prisutni i eventualno činili nezakonita dela u tom kritičnom periodu na navedenom području. Korišteni su samo njihovi dosijei, jer Komisija kao ad hoc telo i nije mogla da ima nikakve operativne i istražne nadležnosti, naveo je Dodik.
Formirati dvije komisije
U zaključcima, koje su potpisale sve srpske partije u skupštini, traži se da se prestane sa manipulacijama žrtvama bez obzira na nacionalnu pripadnost , te navodi da je izveštaj sačinjen pod pritiskom međunarodne zajednice zbog čega rad Komisije nije mogao biti nezavisan. Takođe, u zaključcima se pored nezavisne komisije za ispitivanje događaja u regiji Srebrenica od 1992. do 1995. godine traži i formiranje komisije za stradanje Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine.
Tadašnji predsednik Vlade RS Dragan Mikerević rekao je da nije bilo direktnih več indirektnih pritisaka međunarodne zajednice kada je reč o radu Komisije. Rekao je da nije mogao sprečiti usvajanje izveštaja jer je bilo kršenja ratnih normi i običaja ratovanja sa srpske strane, te da je imao ustavnu obavezu da omogući nesmetan rad Komisije. I odnos političkih snaga tada je bio potpuno drugačiji nego sada, kaže Mikerević.
“To je bio period intenzivnih i užurbanih priprema za obeležavanje 10 godina od dešavanja u Srebrenici sa značajnim učešćem međunarodne zajednice, koja je tražila rezultate saradnje sa Haškim tribunalom i rasvetljavanje događaja u i oko Srebrenice u periodu od 10. do 19.jula 1995. godine”, rekao je Mikerević navodeći da se radi o periodu kada je međunarodna zajednica bila snažno prisutna u BiH i uključena u sve pore društva.
Puni konsenzus srpskih partija
Sve srpske partije u Narodnoj skupštini postigle su konsenzus oko zaključaka, iako su poslanici opozicije zamerili što se o ovom pitanju raspravlja sada, neposredno pred izbore. Kažu da se ovo pitanje ne može koristiti u dnevno političke svrhe i da je pitanje koliko se iz ove perspektive sada može uraditi kako bi se stvari popravile.
“U to vreme postojala je organizovana represija od strane Pedija Ešdauna, a ovi zaključci nisu osuda komisije već osuda vremena u kojem je izveštaj rađen i tadašnjih pritisaka. Tendencija je bila da se na desetu godišnjicu Dejtona daju teške kvallifikacije kada je u pitanju RS”, rekao je Dragan Čavić, predsednik NDP-a i tadašnji predsednik RS koji se obratio javnosti nakon što je izveštaj 2004. objavljen. “Nova komisija će da uradi ono što je trebalo tada da se radi a to je da se obuhvati celi ratni period. Stojim iza svake reči koju sam rekao kada sam se pre 14 godina obratio građanima. Mislim da je krajnje vreme da se utvrdi istina i da ona jednom za svagda bude osnov za pomirenje na ovim prostorima”.
Poslanici koalicije Domovina, Senad Bratić i Mihnet Okić nisu prisustovali zasedanju jer smatraju da su izveštaj potvrdili domaći i međunarodni sudovi. Smatraju da nametanje ovakvih tema u ovom trenutku ima za cilj što bolje pozicioniranje pred predstojeće izbore. Bratić kaže da nema ništa protiv da se formira nova komisija, ali da to treba raditi nakon izbora. Ona Vladina iz 2004. godine utvrdila je da je od 10. do 19. jula 1995. godine na području Srebrenice nestao 7.801 Bošnjak.