Skuplje cigarete – više krijumčara
29. oktobar 2018.
Ministri u Vladi Hrvatske podelili su se nedavno oko večito gorućeg pitanja državnih akciza na cigarete i alkohol, i ni do danas nije poznato buduće konačno zakonsko rešenje o tome. Reč je, naime, o Predlogu zakonaa o obaveznom zdravstvenom osiguranju, a dve strane predvode ministar finansija Zdravko Marić i ministar zdravlja Milan Kujundžić.
Ministar zdravlja smatra da bi efekat znatno viših cena takvih proizvoda na javno-zdravstvenu sliku bio izuzetno veliki i povoljan. Prema njegovom mišljenju, to bi naročito bilo uticalo na to da mladi, zbog cene, i ne uđu u svet pušača i konzumenata alkohola. Ministar finansija je pak mišljenja da bi svako iole drastično poskupljenje, naročito kada je duvan u pitanju, izazvalo proporcionalan rast prekograničnog krijumčarenja.
I dok se Kujundžić zalaže za ozbiljno poskupljenje i usmeravanje ostvarenog prihoda u zdravstvo, Zdravko Marić poručuje da će cigarete poskupeti relativno malo, samo dvje do tri kune po kutiji. U iščekivanju rešenja, pokušali smo da saznamo šta o tome misle stručnjaci.
Mera jeste efikasna, ali je nepopularna
„Mera povećanja poreza na cigarete, kao što je već dokazano u sklopu javno-zdravstvenih politika, direktno utiče na smanjenje njihove potrošnje“, kaže Dagmar Radin, istraživač zdravstvenih sistema i politika s Fakulteta političkih nauka u Zagrebu. Ona smatra da ta uzročno-posledična relacija zaista postoji, a tako dobijeni novac može da ima i finansijski doprinos, ako je namenjen za zdravstveni sistem. Ali, dodaje, „mada ta mera iz pozicije Ministarstva zdravlja deluje kao da je u redu ukoliko joj je cilj da se smanji potrošnja duvanskih proizvoda i alkohola, jasno je da ona nije popularna, i da će imati svoje protivnike.“
Tako se stiže do efekta kojeg se pribojava hrvatski ministar finansija, naročito ako se uzmu u obzir kriminalističke statistike. Upravo je pre nekoliko dana zabeleženo i da je Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta (USKOK) pokrenuo istragu o do sada najvećoj ilegalnoj prodaji duvana domaće proizvodnje – ali neoporezovanog. Procenjuje se da je država u tom slučaju oštećena za oko 2,8 miliona kuna (preko 370.000 evra), pa je u okviru istrage privedeno sedam osoba. I nema sumnje da bi se krug osumnjičenih značajno proširio ukoliko se vlada bude odlučila na drastično povećanje cena duvana, pa i alkohola.
Nesocijalni i nerazumni porezi
„U Hrvatskoj je procenat pušača dosta visok, blizu 30 odsto, pa ima određene logike i u onome što tvrdi ministar Zdravko Marić. Ipak, nisam sigurna da će se to pokazati kao veći problem u vezi s duvanom, jer mislim da su efekti u zdravstvu koji se postižu takvim merama znatno veći“, procenjuje Radinova. S druge strane, cigarete predstavljaju jednu od najuspešnijih hrvatskih izvoznih stavki iz kategorije poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i prerađevina, uz svežu hlađenu ribu i čokoladu, kao i druge proizvode s kakaom, naravno uvoznim.
Ekonomski analitičar Guste Santini, međutim, uveren je da su cigarete u Hrvatskoj već prilično skupe, neprimereno prosečnim platama. „Ako bismo rast cena cigareta, od trenutka pristupanja Hrvatske EU do danas, podelili rastom plata, videli bismo da postoji nesrazmera. Naši potrošači nemaju kapaciteta da slede EU-standarde i to će nam uništiti ionako grubo ugroženu duvansku industriju. Porezi moraju da budu dugoročni, razumni, socijalni, a kod nas nisu ništa od toga.“
Poskupljenje kao politički marketing
„Duvan puni budžet kudikamo više od druge robe, pa i alkohola, dakle odmah nakon nafte. Tu nema još mnogo prostora za izvlačenje vrednosti, pa je Marić zato u pravu. Kad je slavni škotski ekonomista Adam Smit 1776. godine objavio svoje delo ’Bogatstvo naroda’, lepo je rekao: Ako želiš više krijumčara, povećaj carine“, tumači Santini, koji je sam nekada bio menadžer u duvanskoj industriji.
„Siva ekonomija je u duvanskoj delatnosti veoma velika baš zbog svega toga. Dok sam bio direktor Tvornice duhana Zagreb, često sam imao ponude za proizvodnju ’no name’ cigareta, dakle proizvoda bez etikete. Ali sam odbijao, jer je bilo jasno o kojem je cilju reč. Povrh svega, zna se da ima više pušača tamo gde je zemlja traumatizovanija, a mi jesmo takvi. Svestan sam da zdravstvo nema novca, ali rešenje bi trebalo tražiti u restrukturiranju postojećeg zdravstvenog standarda i sistema. Ovo s cigaretama je više politički marketing, jer zašto se u protivnom ne bi uvele visoke trošarine na npr. šećerne proizvode“, pita se Guste Santini.