Skoplje: Istorija za političku upotrebu
U Makedoniji se već dugo vodi rasprava ne samo o imenu, već i o identitetu, mitovima i nacionalnom nasleđu. Te teme su radikalno promenile izgled Skoplja.
Grad koji treba otkriti
Burna istorija ovog grada seže dve hiljade godina unazad. Skoplje, koje danas ima oko 540.000 stanovnika, bilo je deo Osmanskog carstva, zatim Jugoslavije, a od 1991. godine to je glavni grad Republike Makedonije. Od 2009. do 2015. je tadašnja makedonska vlada gradu pokušala da dâ antički, nacionalno-makedonski izgled. Vladin projekat „Skoplje 2014“ je kontroverzan – a ponekad i bizaran.
Potomci antičkih heroja
Iako se spor oko imena države već dugo vodi, ime glavnog grada je sigurno: Skoplje. Grad je osnovan u rimskim vremenima, a nove statue i zgrade trebalo bi da pokažu sledeće: mi smo Makedonci, potomci Aleksandra Velikog. Ova fontana pokazuje prve faze života drevnog kralja Makedonije i njegove majke. Na stubu u pozadini vidi se njegov otac, Filip II.
Aleksandar ponovo postaje Grk
Mit o Aleksandru potpalio je svađu sa Grčkom, državom koja je za sebe tražila ne samo ime Makedonije, već i nasleđe Aleksandra Velikog. Njegova 23 metra visoka statua u centru Skoplja, koja danas zvanično nosi naziv „Ratnik na konju“, ubuduće će imati plaketu na kojoj će pisati da je on Grk – to je kompromis sa susednom državom.
Istorija izgrađena 2014. godine
Arheološki muzej dizajniran je poput drevnog hrama, a srednjevekovni most odmah pored, deluje sasvim skromno. Ovaj most preko reke Vardar povezuje dva sasvim različita dela grada – moderni i tipični stari balkanski, sa uskim ulicama i malim prodavnicama. U starom delu danas živi većina Albanaca koja čini oko 20 odsto stanovništva Skoplja.
Car Justinijan konačno kod kuće
Justinijan I rođen je oko 482. godine u Taoru, lat Tauresium, u blizini današnjeg Skoplja. Rimski car zalagao se za izgradnju i razvoj mnogih balkanskih gradova. Sada se u formi statue vratio u Skoplje. Ali čak ni ova velelepna statua ne može da sakrije probleme Makedonije, jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi u kojoj je vlada potrošila stotine miliona eura na izgradnju ovih građevina.
Od modernog napraviti – antičko
Godine 1963. teški zemljotres pogodio je Skoplje, a zapadni deo grada pretvorio u ruševine. Kenzo Tange, poznati japanski arhitekta tada je stvorio novo lice grada: moderno Skoplje – funkcionalno, jednostavno, izgrađeno od betona. Ali, danas skoro da ne postoji ništa od toga. Umesto toga, antička iluzija: grčki stubovi i statue su jednostavno izgrađeni preko toga.
Brodovi u betonu
Najapsurdniji vrhunac insceniranog istorijskog gradskog pejzaža jesu tri rekonstruisana srednjevekovna broda koji čvrsto stoje na obalama Vardara – u betonu. Ti brodovi nikada nisu bili namenjeni za ove vode i uskoro će biti uklonjeni: ne samo iz estetskih razloga, već i zbog toga što betonski temelji remete rečni tok.
Gola Prometejova istina
Statua Prometeja izazvala je skandal i pre nego što je 2012. završena: antički heroj bio je potpuno go! Neke ženske organizacije to su shvatile kao uvredu, a kao opravdanje su navodile da se statua nalazi u parku gde se često šetaju deca i žene. Pragmatični majstor je međutim tom lukavom grčkom Bogu vešto prekrio „sporni“ deo tela. Sada Prometej slobodan pozira u parku.
Albanski nacionalni heroj
Skoplje je uvek bilo trgovački centar i mesto na kome se sastaju različite kulture i jezici. U gradu su vidljivi tragovi Vizantije, islama i Osmanskog carstva. Ono što je za jedne Aleksandar Veliki, to je za druge Skenderbeg: albanski nacionalni heroj koji je pre 500 godina u albanskom gradu Kruja zaustavio proboj Turaka. On sada jaše na konju u Skoplju.
Kraljevstvo cara Samuila
Spor oko istorijskog nasleđa ne postoji samo sa Grčkom: car Samuilo (958-1014) razlog je za svađu Makedonaca i Bugara. On je za vreme svoje vladavine premestio glavni grad Bugarske iz Sofije u Ohrid. Pitanje je samo da li je on vladao bugarskom državom ili državom Slavena, današnjom Makedonijom? Da bi se strasti smirile, statua će biti premeštena – u Ohrid.
Trijumfalna kapija u centru Skoplja
Porta Makedonija visoka je 22 metra i koštala je 4,4 miliona eura. Trijumfalna kapija jedan je od simbola bivše vlade koja je proneverila novac iz državnog budžeta. Sada je na vrhu te građevine postavljen sat koji broji koliko se proneverenog novca vraća u državnu kasu. To je jedna od mera nove vlade.
Skok na glavu
Ako skočite na glavu u Vardar kao ove dve dame, sigurno ćete razbiti nos – reka je jednostavno suviše plitka. Na svu sreću, one su od bronze. „Dve plivačice“ uranjaju u reku Vardar koja se, preko Grčke – tamo se ista reka zove Aksios – uliva u Egejsko more. Eh, kada bi i susedne zemlje imale malo više sportskog duha i bile opuštenije jedna prema drugoj...