Ne, ono što se dogodilo 6. januara nije bila nesmotrenost. Nije to bila ni slučajnost. To je bila neizbežna posledica četvorogodišnjeg predsedničkog mandata tokom kojeg je Tramp propagirao bes umesto istine, a politički stav svojih pristalica usmerio ka mržnji prema „drugima".
Donald Tramp snosi odgovornost
Bila sam na licu mesta, videla sam svojim sopstvenim očima i čula sopstvenim ušima kako je Trampov govor tog hladnog januarskog dana pretežno mirne demonstrante pretvorio u besnu rulju. Uopšte nema sumnje da je predsednik zahtevao od tih ljudi da jurišaju na Kapitol. Jer, kako drugačije shvatiti rečenice poput ovih: „Nikada nećemo uspeti da povratimo našu zemlju slabošću, mora se pokazati snaga i mora se biti jak." On je tu rečenicu uputio okupljenoj masi, povezanu sa zahtevom da se krene prema Kapitolu.
Razgovarala sam s ljudima iz čitave zemlje koji su došli u glavni grad kako bi protestovali protiv navodno „ukradenih" izbora. Većinom se radilo o prosečnim Amerikankama i Amerikancima. To su ljudi koji su zaista uvereni u to da se stvarni pobednik predsedničkih izbora zove Donald Tramp. Infiltrirani su u njegove laži. Zarobljeni su na društvenim mrežama, u društvu njihovih istomišljenika. Podstaknuti su vodećim republikanskim političarima koji su sasvim neodgovorno učestvovali u izgradnji te opasne laži. Oni su svoju zakletvu da će poštovati Ustav SAD žrtvovali na oltar sopstvene pohlepe za moći.
Republikanci moraju da se priberu
I baš zato što se ne radi samo o šačici ludaka, Demokrate sada moraju da urade sve kako bi sprečili da se aktuelni predsednik ponovno kandiduje na izborima. Donald Tramp ima krv na svojim rukama. Ljudi su poginuli prilikom juriša na Kapitol. Već to je dovoljan razlog da se pokrene novi, drugi postupak opoziva aktuelnog predsednika. Ali još mnogo važnije je da se u Kongresu organizuje potrebna većina kako bi se usvojila uredba prema kojoj Donald Tramp više nikada ne bi smeo da se kandiduje za neku javnu dužnost. Za to je potrebna dvotrećinska većina – a ona je moguća samo ako se pribere i dvadesetak Republikanaca.
Demokrate u narednim danima moraju da donesu teške odluke. Ako se odluče za to da postupak počne odmah sada, onda rizikuju da prve nedelje predsedničkog mandata Džoa Bajdena zaseni diskusija o budućnosti Donalda Trampa. Zato se neki zalažu za to da se s tim pričeka, kako bi vlada imala vremena da se etablira i kako bi mogle da budu usvojene mere u vezi s katastrofom pandemije korona-virusa koje su važne bukvalno za preživljavanje ljudi. Svakoga dana u SAD od virusa umire između tri i četiri hiljade ljudi. Iako se to nikada ranije nije dogodilo, moguće je pokrenuti postupak protiv Donalda Trampa i nekoliko nedelja nakon što dođe do smene vlasti.
Postoji mogućnost da bi pokretanje tog postupka samo potvrdilo osećaj brojnih pristalica Donalda Trampa koji su uvereni da je politički sistem u Sjedinjenim Državama „podriven". Ali taj rizik se mora preuzeti.
Republikanska stranka kontinuirano je dokazivala da nije bila dorasla političkim igrama Donalda Trampa. Ako on za četiri godine opet bude imao mogućnost da se kandiduje, Tramp će opet „zarobiti" Republikance i koristiti ih za sopstvene ciljeve.
I ne samo to: 73 miliona Amerikanaca svoj glas na izborima 2020. dalo je Donaldu Trampu. Itekako je moguće da ih 2024. bude još nekoliko miliona više, u slučaju da on bude u poziciji da nastavi stvarnost pretvarati u „Tramp-šou", s opcijom povratka u Belu kuću.
Svima onima koji imaju osećaj političke odgovornosti mora se jasno reći da širenje laži i podsticanje na mržnju ima posledice. I da to smesta okončava političke karijere. Juriš na Kapitol bio je samo najava onoga što bi moglo da se dogodi.