Skandal kao brend u književnosti

Nagrada „Ingeborg Bahman“ (Ingeborg Bachmann) ove godine otišla je u ruke Olge Martinove (na slici gore). Ona je rođena u Rusiji, a živi u Frankfurtu. Nagradu je dobila za tekst pod nazivom „Reći ću: zdravo!“. Dodela je prošla bez preteranih skandala, što je neuobičajeno za tu poprilično skandaloznu manifestaciju koja je poznata po učesnicima koji su psovali i čak prolivali krv.

Lista kontroverzi koje su pratile tu klagenfurtsku manifestaciju dugačka je i bizarna. Tako je, na primer, svojevremeno Filip Vajs pojeo svoj rukopis, a mladi autor Rajnald Gec posekao čelo žiletom i nastavio da čita svoj tekst obliven krvlju.

Mladi učesnici festivala nemačke književnosti koji se takmiče za nagradu „Ingeborg Bahman“ obično su spremni da urade sve kako bi ih žiri upamtio. U toku protekle 34 godine od kako se održava to literarno takmičenje, žiri je svojim nemilosrdnim opaskama uradio malo toga da se suprostavi kritikama kako se trodnevni čitalački maraton pretvorio u nešto poput jeftine TV-kasting emisije.

Teatralan događaj

Čak i pre početka takmičenja 1977. godine, kritičari su tu manifestaciju nazvali megalomanskom i optužili organizatore da zloupotrebljavaju ime „Ingeborg Bahman“ kako bi privukli pažnju. Nagrada za pobednika iznosila je 7000 evra (preračunato u današnju vrednost), što je bilo nepojmljivo za tadašnje standarde jer je toliko iznosila samo još Velika austrijska državna nagrada za životno delo.

Procedura predviđa da mladi autori javno čitaju svoje prethodno neobjavljene radove, nakon čega ili dobiju veliki aplauz ili ih žestoko kritikuju članovi žirija. U prošlosti je po svojim zajedljivim primedbama poznat bio Marsel Rajh-Ranicki. Tako je, na primer, kada je svojevremeno autorka Karin Štrak završila sa čitanjem svog teksta, on povikao: „Koga interesuje šta žene misle i šta osećaju dok imaju menstruaciju!?“. On je tada još zaključio da njen rad nije književno delo već „zločin“. Štrak je istrčala iz dvorane u suzama.

Nimalo ne čudi to što je novinar lista „Frankfurter algemajne cajtung“ prvu dodelu nagrade „Ingeborg Bahman“ opisao kao „teatralan događaj“. Književna kritičarka Zigfrid Lofler o tom događaju piše da je „literatura zaboravljena, a samo jedna stvar je stavljena na prvo mesto: profit izdavačke kuće „Surkamp“. Pobednici, uključujući i uvređenu Karin Štrak, potpisali su ugovor sa tom izdavačkom kućom.

Marketinška platforma

I tako je rođena tradicija. U međuvremenu, ta manifestacija postaje kritičarski žanr za sebe - u književnim krugovima govori se o „Bahman-kritici“. „Postalo je skoro nemoguće da neko napiše u potpunosti pozitivnu kritiku o takmičenju u Klagenfrurtu“, kaže Doris Mozer, profesorka književnosti na univerzitetu „Alpen-Adria“ Klagenfurtu. Ipak, baš ono što je žestoko kritikovano često postaje i najinteresantnije, pa je ta manifestacija postala jedna od najcenjenijih dodela nagrada iz književnosti.

Manifestacija u Klagenfurtu nikada nije bila mesto gde su lansirane nove zvezde. Većina učesnika već je objavila svoje prvo, drugo pa i treće delo. Radovi koje čitaju u Klagenfurtu najčešće su već štampani i spakovani u kutije gde čekaju nalepnicu „Dobitnik nagrade ’Ingeborg Bahman’“. Ali čak i bez te nalepnice, samo učešće na manifestaciji u Klagenfurtu garantuje uspeh.

Od nagrade je najviše profitirao tada mladi autor Rajnald Gec. Njegov performans sa žiletom nije mu doneo pobedu na takmičenju 1983. godine, ali ga je učinio zvezdom preko noći i do današnjeg dana on je ostao simbol dodele nagrade „Ingeborg Bahman“.

Autor: M. Schaum/D. Kaufmann/ S. Nikodinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković