„Skajp“ razdvaja Putina i Medvedeva

Za rusku službu državne bezbednosti FSB novi mediji predstavljaju direktnu opasnost po bezbednost zemlje, izjavio je šef njenog odeljenja za zaštitu podataka. Neposredno nakon te izjave iz kabineta predsednika Rusije poručeno je da je u pitanju samo privatno mišljenje. Posle toga za reč se javio predstavnik premijera Vladimira Putina koji je rekao da nije u pitanju privatno mišljenje, nego zvaničan stav FSB.

Za ruske prilike to je bio neuobičajeni incident koji ukazuje da postoji sukob između dva tabora – Putinovog i Medvedeva. Vladimir Putin je nekada bio u tajnoj službi, a u vreme kada je Boris Jeljcin bio predsednik Rusije dve godine je bio na čelu FSB.

Dmitrij Medvedev, s druge strane, četuje u internetu i zna se da je bloger. Stav Medvedeva objasnio je Mihael Fedotov, koji je u njegovom kabinetu nadležan za ljudska prava: „Da bi se kontrolisali ’Skajp’ ili elektronska pošta, potrebno je prvo doneti odgovarajući zakon. Međutim, ne vidim nikakve zakonske osnove da se zabrane internet servisi“.

Iz okruženja Medvedeva stiže i poruka da politiku Rusije, kada je u pitanju informatička tehnologija, neće određivati tajne službe. „Ukoliko naše tajne službe nisu u stanju da izvrše svoje zadatke, one bi da isključe internet, i ’Fejsbuk’, i ’Tviter’, ali to sigurno nije pravi put“, rekao je Fedotov. Prema njegovom mišljenju, zadatak FSB nije da zahteva restriktivne mere, nego da vodi računa o bezbednosti informacija. To je jasna kritika na račun tajne službe.

Spor oko kontrole modernih medija, prema mišljenju posmatrača, izraz je trenutne političke situacije. Medvedev se već usprotivio Putinovom stavu u vezi sa intervencijom u Libiji, a i na drugim područjima primetno se distancirao od njega. Tako je zatražio da Putin ukloni svoje ljude iz upravnih odbora velikih koncerna – oni tamo nemaju šta da traže, poručio je nedavno ruski predsednik.

Štošta ukazuje da Medvedev nastoji da obezbedi što bolje polazne pozicije za predsedničke izbore iduće godine. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, u ovom trenutku za njega bi glasalo 38 odsto građana, za Putina 43 procenta.

Autori: Herman Krauze, Moskva / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković