„Siroti Romi“ i „zli Cigani“
19. septembar 2012.Stručnjak za Balkan i Jugoistočnu Evropu Mihael Martens u Frankfurter algemajne cajtungu piše o sudbini Roma u Evropi. „Politika prema Romima počiva na dva stuba: prvi podupire zahteve starih članova EU upućene državama Juoistočne Evrope u kojima živi najviše Roma. Od vlada se traži da učine više za Rome, da prekinu sa njihovim izopštavanjem, da poštuju njihova prava, da ih integrišu u tržišta rada. Drukčije je kada Romi ne žive u Plovdivu, Sofiji ili Bukureštu, već u sirotinjskim naseljima Rima ili Pariza. Tada – kao što je to bio slučaj u avgustu u Francuskoj, gde predsednik Oland prema Romima nastavlja politiku svog prethodnika – stupaju na scenu snage bezbednosti da bi uklonile takva naselja i oterala njihove stanovnike. Jedno od omiljenih obrazloženja su nedostojni sanitarni uslovi. Čim se otarasimo Roma, saosećanje ponovo počinje da raste.“
Ili nevine žrtve ili – nepopravljivi kriminalci
„Međutim, zapadnoevropske države ne mogu da se otarase Roma proterivanjem. Oni su, najčešće posle nekoliko nedelja, ponovo tu. Osim toga, proterivanje bugarskih i rumunskih Roma otvara i pravna pitanja, jer, oni su od 2007. godine građani Evropske unije sa iostim pravima kao i Španci, Danci ili Nemci. Može li baš kontinent na kome se o ljudskim pravima vodi više računa nego drugde, da dozvoli, ili čak sprovodi, izopštavanje jedne čitave etničke grupe? Jedno stoji: otkako Mađarska, Rumunija i Bugarska pripadaju Evropskoj uniji, integracija Roma je evropski zadatak (…) Ovih dana iz štampe izlazi knjiga novinara iz Graca Norberta Mapes-Nidika, koja nudi zgodan uvod u temu. Naslov knjige Siroti Romi, zli Cigani jasno pokazuje dihotomiju gledanja na Rome. Oni se tretiraju ili kao nevine žrtve ili kao nepopravljivi kriminalci…“
Nekad Jugosloveni, danas Makedonci, Bosanci…
Autor prenoseći osnovne teze Nidikove knjige podseća da Romi nisu homogen narod na način na koji su to Nemci, ali i da je pre svega organizovano prosjačenje krivo za stvaranje iskrivljene slike o Romima kao o generalno devijantnim elementima. „Malo je poznato da su Romi u komunističkim država bili bolje integrisani – i obrazovani – nego danas. To ne znači da su bili dobro integrisani ili obrazovani. Ali, to što se na njih često gleda kao na kriminalce, ima veze i sa njihovim čestim prikrivanjem sopstvenog porekla. Hiljade Roma iz Jugoslavije su šezdesetih godina dolazile kao gastarbajteri za Nemačku, ali su smatrani Jugoslovenima, a sa svojim sunarodnicima su delili neupadljivost i spremnost za integraciju koja je Jugoslovene odlikovala više nego druge grupe gastarbajtera. Kada se država raspala, oni su – kao i drugi Jugosloveni – sebe nanovo definisali i postali Makedonci, Srbi ili Bosanci. Kao takvi, oni rade kao prodavci, vozači, kelneri ili arhitekti, a njihovo romstvo je ostalo privatna stvar. (…) Istovremeno je tačno i da su mnogi Romi drukčiji. To je lepo opisao Eginald Šlatner, sveštenik i pesnik u Rumunskom selu Rotbergu (…), kada je zapisao da oni imaju posebna odnos prema radu i prema vremenu: Sa sakupljanjem drva za ogrev počinju tek kada padne prvi sneg“…
Problem „Romskog solitera“ u Duizburgu
Kao ilustracija problema o kojima pišu Mihael Martens i Norbert Mapes-Nidik može da posluži članak o najnovijim trzavicama koje su oko Roma – pre samo nekoliko dana – eskalirale u gradu Duizburgu. List Vestdojče algemajne cajtung piše: „Stanovnici Duizburga traže preseljenje romskih porodica. U naselju Berghajmu se za nemir postarao Romski soliter sa stanarima iz Rumunije. Susedi se brane akcijom sakupljanja potpisa. Više od 5000 izbeglica koje su u Duizburg došle bežeći od siromaštva dovele su do velikih socijalnih problema u gradu; povećava se i broj krivičnih dela takvih izbeglica…“
„Zašto ih šalju samo nama?“
„Ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne Vestfalije Ralf Jeger govori o selidbi siromaštva. On je optužio saveznu vladu da je mnoge gradove ostavila na cedilu. Savez pokrajina mora da se postara za poboljšanje životnih uslova Roma u Bugarskoj i Rumuniji. Tu je nemačka vlada još odavno morala da preko EU izvrši pritisak na te istočnoevropske zemlje. Posledice nečinjenja sada neprijatno osećaju ljudi u gradovima na Rajni i Ruru. (…) Priliv Roma se ne odvija ravnomerno na čitavu teritoriju Nemačke, već samo u određene tačke, rečeno je i u Savezu nemačkih gradova. Pored Duizburga, pogođeni su i gradovi poput Manhajma ili berlinskog naselja Nojkeln.“
Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević