Sirot je bogati Zapad

Politika i stvarnost ponekad nemaju mnogo toga zajedničkog. To važi i za izbegličku katastrofu na obalama Lampeduze. U pitanju je nepodnošljiva protivurečnost: dok broj izbeglica raste i dok je samo u najnovijoj tragediji poginulo 270 ljudi, političari u svojim klimatizovanima kancelarijama u Briselu ne donose nikakve odluke.

To je kukavički i nemoralno. Afriku i Evropu, ako se u obzir uzme Lampeduza, deli samo 100 kilometara. Već sutra može da dođe do nove katastrofe. Siromaštvo od kojeg ljudi beže, nisu oni sami ni izazvali ni izabrali. Uzroci su korupcija, teror i rat. Uzroci su i i naša evropska trgovinska ograničenja, naše carine i potrošnja.

Skoro da je cinično to da je jedina doneta odluka ona o angažmanu brodova evropskih snaga za zaštitu granica - Fronteks. Oni bi trebalo da deluju već daleko van teritorijalnih voda Italije. I tu se mi ponašamo kao da moramo da se zaštitimo od kriminalaca ili gusarskih napada. Ti ljudi zaslužili su da zbog njih preispitamo našu politiku prema azilantima i izbeglicama. Ali niko u Evropskoj uniji, pa ni Italija ili Nemačka, ne želi da ozbiljno da raspravlja o posledicama drame na obalama Lampeduze.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Fridrih ipak je dao nekoliko predloga. Zatražio je intenzivniju borbu protiv krijumčarskih bandi koje trguju ljudima i poboljšanje situacije u afričkim zemljama iz kojih dolaze izbeglice. I umesto da se to konkretizuje, Nemačka opet šeta kao mačka oko vruće kaše. Dok svakodnevno tonu brodovi puni izbeglica, Fridrih otvara raspravu o kretanjima siromašnih u okviru Evropske unije, ukazuje na teret koji na svojim leđima ima Nemačka.

Kao najveća zemlja Unije, Nemačka je prošle godine primila 70.000 molbi za azil, mnogo više nego druge zemlje članice. Ali to je prosek, s obzirom na to da Nemačka ima 80 miliona stanovnika. U tom pogledu je hrabrija, odlučnija i čovečnija recimo Švedska, koja sa 4.625 podnosilaca zahteva azila na milion stanovnika snosi najveći teret. Nemačka, koja se snažno protivi promenama zakona o azilu, prima 945 izbeglica na milion stanovnika. A Italija, koja se ovih dana buni da snosi veliki deo tereta, prima samo 260 izbeglica na milion stanovnika.

Niko se ne usuđuje da pokrene novu, humanitarniju politiku prema izbeglicama. Nemačka, ekonomski najjača zemlja u Evropi, s najmanjom stopom nezaposlenosti mladih, nema veličinu, s obzirom na aktuelne katastrofe, bilo s izbeglicama u Italiji ili Siriji, da većem broju izbeglica pruži utočište i zaštitu. Baš je sirota bogata Nemačka.

Komentar: Ute Šefer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković