Siromašnim zemljama preti bankrot

Jagatu Gunaseni gubi nadu. On svakoga dana šalje ženu i sina da kupe gas za njihov štand brze hrane u Kolombu, glavnom gradu Šri Lanke, i oni se gotovo svakoga dana vraćaju praznih ruku. Zalihe gasa nestaju.

„Ako ništa, za jelo imamo ostatke s našeg štanda. Ne znam kako drugi kuvaju i kako spajaju kraj s krajem“, kaže Gunasen za informativni servis „Blumberg“.

Dok se zapadni svet žali na ekonomske brige i strah od recesije, Šri Lanku je to već snašlo: 23 miliona ljudi tamo bori se s najgorom ekonomskom krizom od 1948, od vremena kada je ta zemlja stekla nezavisnost od Velike Britanije. Šri Lanka mesecima ne može da otplaćuje svoje dugove inostranstvu i ta ostrvska država je u maju proglasila nelikvidnost.

Stečaj je doneo ogromne probleme za stanovnike. Nestašica hrane, benzina je sve manje, a i lekova u nekim delovima zemlje već ponestaje. Frustracija se ogleda i u nasilnim demonstracijama na ulicama, što dodatno destabilizuje ionako nestabilnu vlast.

„Apsolutna katastrofa“

Raste zabrinutost da će se nemiri proširiti i van granica zemlje. Šri Lanka nije jedina zemlja koja se bori s nelikvidnošću. Kombinacija ekonomskih šokova i monetarnog poravnanja „nateraće veliki broj zemalja s niskim bruto društvenim proizvodom na restrukturiranje svojih dugova“, kaže američki ekonomista Džon Lipski, koji je godinama bio na visokim pozicijama u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). „To je apsolutna katastrofa i u tom pravcu mi idemo.“

Prema podacima Svetske banke, 60 odsto najsiromašnijih zemalja sveta trenutno je u dužničkoj krizi ili im tako nešto preti. Zemlje poput Pakistana, Tunisa, Etiopije, Salvadora i Gane čak su u opasnosti od bankrota.

Stručnjaci upozoravaju da će, ako se broj nesolventnih zemalja poveća, to imati globalne posledice. „Rizik od velike dužničke krize s mogućim domino-efektom danas je veći nego tokom pandemije kovida 19“, upozorila je još pre nekoliko sedmica Rebeka Grinspan, generalna sekretarka Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD).

Bilo bi naivno tvrditi da pogođene zemlje nisu i sam delimično krive za tako teško stanje. U Šri Lanki na primer, „otrovni koktel“ koji se sastojao od lošeg vođenja zemlje, korupcije i agresivnog smanjenja poreza koje su sproveli braća Gotabaja i Mahinda Rajapaksa, doveo je zemlju do ekonomske paralize. Mahinda Rajapaksa podneo je ostavku na mesto premijera početkom maja nakon nasilnih protesta, a njegov brat je ostao predsednik.

Prvo korona, pa inflacija

Njihov stil vladanja doveo je zemlju do kolapsa. Zbog poreskih olakšica otvorila se ogromna rupa u državnom budžetu, a ona je s korona-krizom sve dublje gutala novac poreskih obveznika. Pandemija je uništila najvažniji izvor prihoda Šri Lanke – turizam. Tome bi trebalo pridodati i rastuće cene energije i hrane, što je rezultat rata u Ukrajini.

Činjenica da inflacija pogađa taj deo sveta mnogo više nego Zapad, pripisuje se snažnom dolaru. Rekordna vrednost te vodeće svetske valute ogroman je teret za mnoge siromašne zemlje, one koje energiju, lekove i hranu uglavnom plaćaju u dolarima.

U mnogim afričkim zemljama ljudi troše i do 40 odsto svojih prihoda samo za hranu i piće, što je dvostruko više u odnosu na industrijske zemlje. Poskupljenja ne dovode samo do praznih novčanika, već i do gladi.

Vlade se, pak, prvenstveno bore sa ogromnim teretom dugova. Svetska banka računa da će 75 najsiromašnijih zemalja sveta do kraja godine morati da otplate oko 35 milijardi dolara. Krajem 2021. istekao je moratorijum na dugovanja koji su zemlje G20 odobrile nakon korona-krize.

Porast kamatnih stopa pogoršava probleme

Dužničku krizu pogoršava odustajanje mnogih industrijskih zemalja od „ultra-labave“ monetarne politike niskih kamatnih stopa. Do pre samo nekoliko meseci, države poput Pakistana imale su koristi od izuzetno niskih kamatnih stopa u razvijenim i bogatijim zemljama, ali sada, kada mnogi „objavljuju rat“ inflaciji, kamatne stope širom sveta rastu.

Američka centralna banka povećala je svoju ključnu kamatnu stopu za 75 bodova – što se nije desilo u 30 poslednjih godina. Mnoge države ne mogu sebi da priušte novo zaduživanje za refinansiranje starih dugova.

Čak i zemlje poput Egipta, Vijetnama, Turske ili Filipina sada zapadaju u teškoće. „Dužnička kriza koja je do sada bila ograničena na zemlje s niskim BDP-om, širi se i na zemlje sa srednjim BDP-om“, upozorila je Svetska banka u svom izveštaju.

Sudeći po izjavi menadžera hedž-fondova Džaja Njumana, kineska vlada takođe je odigrala veliku ulogu u finansijskom kolapsu zemalja u razvoju. „Kina je namamila i Šri Lanku i druge siromašne zemlje u zamku tako što im je dala izdašne kredite“, napisao je Njuman u autorskom članku za „Fajnenšel tajms“. „Kina je uverila Šri Lanku da pozajmljenim kapitalom finansira skupe i ekonomski neopravdane projekte, a zbog nepodmirenog duga Kina sada ima ’bič u ruci’.“ Zato svojim „Partnerstvom za globalnu infrastrukturu“ – projektom vrednim oko 600 milijardi dolara – zemlje G7 žele da uspostave protivtežu kineskom „Novom putu svile“.

Investitori povlače novac

Kao rezultat toga, mnogi ulagači koji su ranije dobro zarađivali i profitirali na finansijskim tržištima zemalja ubrzanog razvoja, sada nastoje da se oslobode tih svojih uloga. Godinama su bili namamljeni argumentom da takve zemlje imaju veći privredni rast od velikih industrijskih zemalja, ali to sada više nije tako.

Prema podacima istraživačke kuće „EPFR Global“ sa sedištem u Bostonu, ulagači su ove godine već povukli više od 40 milijardi dolara deonica s finansijskih tržišta zemalja ubrzanog razvoja. U istom periodu prošle godine ostvaren je priliv sredstava veći od 50 milijardi dolara.

Međutim, za razliku od ranijih dužničkih kriza, odliv kapitala ne pogađa samo profesionalne ulagače. Milioni malih ulagača sada ulažu u tržišta putem indeksnih fondova, takozvanih ETF-ova.

Obećanje Svetske banke

Kako bi stabilizovala zemlje poput Šri Lanke i sprečila širenje i prelivanje krize, Svetska banka obećala je da će izdvojiti 170 milijardi dolara. To je najveći program spasavanja u istoriji te institucije, po svom obimu čak i veći od finansijske pomoći za borbu protiv pandemije korone.

„Moramo da obezbedimo da taj novac i pomoć stignu do najsiromašnijih među siromašnima, jer njih ova kriza najviše pogađa“, kaže u intervjuu za „Špigel“ Pajkijasoti Saravanamutu, direktor Centra za alternativne politike (CPA) iz Šri Lanke. I dodaje: „Proći će otprilike tri do šest godina pre nego što ponovo budemo mogli da kažemo da postoji neke vrsta normalnosti.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.