Sirijske izbeglice izgubile paušalnu zaštitu u Nemačkoj

Presuda može imati dalekosežne posledice u Nemačkoj. U ponedeljak (22. 07.) je Viši upravni sud u Minsteru doneo presudu po kojoj za podnosioce zahteva za dodelu političkog azila iz Sirije više ne postoji paušalna opasnost od građanskog rata u njihovoj zemlji.

Time je odbačena tužba jednog Sirijca, koji je hteo da sudski isposluje za sebe takozvanu supsidijarnu zaštitu. Ta zaštita se odnosi na ljude koji nisu individualno progonjeni, ali mogu da verodostojno dokažu da su izloženi ozbiljnoj opasnosti ako se vrate u svoju zemlju. Građanski rat je jedna od tih opasnosti.

Sirijac nije lično ugrožen i činio je krivična dela

Sirijski državljanin iz severne sirijske pokrajine Hasaka je došao u Nemačku 2014. Savezna institucija nadležna za izbeglice odbila je da mu prizna status izbeglice i da mu pruži supsidijarnu zaštitu pošto je pre dolaska u Nemačko učestvovao u krijumčarenju ljudi iz Turske u Evropu. U Austriji je zbog toga osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu.

Sirijski građanin je podneo žalbu Visokom upravnom sudu, koji je sada doneo presudu da njemu ne može da se prizna status izbeglice jer u Siriji njemu lično ne preti opasnost. Presuda još nije pravosnažna. Na nju može da se podnese žalba Saveznom upravnom sudu.

U obrazloženju presude u Minsteru se navodi da ne postoji opasnost kojom bi građanin Sirije lično bio izložen u svojoj zemlji, ali i da počinjena krivična dela isključuju zaštitu. U saopštenju za medije Sud navodi da ugrožavanje života samovoljnim nasiljem u okviru unutardržavnog konflikta više ne postoji “ni u provinciji Haska, ali uopšteno ni u celoj Siriji”.

Grafika: broj deportacija iz Nemačke po godinama.

Prva presuda takve vrste

Ova presuda je prva takve vrste u Nemačkoj. Do sada je u postupku odlučivanja o zahtevima za azil važilo pravilo da u Siriji postoji opasnost za život civila. Trenutno je u celoj Nemačkoj na snazi zabrana proterivanja u Siriju.

Nakon početka građanskog rata u Siriji 2011. milioni ljudi su napustili zemlju. Veliki broj njih je 2014. i 2015. došao u Nemačku.

Trenutno se u Nemačkoj nalazi 900 000 sirijskih izbeglica i podnosioca zahteva za azil. Ubrzo se u Nemačkoj pojavio otpor primanju velikog broja izbeglica, što je ojačalo desničarske populiste i delimično ekstremno desnu Alternativu za Nemačku. Tema ilegalne migracije i proterivanja iz zemlje postala je odlučujuća na izborima.

Kancelar Šolc vidi potvrdu svoje politike deportacije

Da li ova presuda znači da je na pomolu oštrija politika deportacije? Ona u svakom slučaju jača pozicijusocijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca.

On je uoči letnje pauze nedavno izjavio: „Javno sam rekao: sprovodićemo deportacije, posebno kriminalaca, u Avganistan, ali i u druge zemlje kao što je Sirija, i spremamo se da to stvarno realizujemo“.  On je dodao da neće da odaje detalje ali da će mediji uskoro moći da izveštavaju o deportacijama.

Isti stav imaju liberali (FDP) koji su deo vladajuće koalicije. Generalni sekretar partije Bižan Đir-Saraj je za nemačke medije izjavio da „ne postoji paušalna, ozbiljna opasnost za civile u Siriji. Dakle moguće su deportacije u Siriju i u Avganistan, i one moraju da se dese“. On smatra da je to doprinos „nove, realne migracione politike“, te da i druge evropske zemlje to vide na isti način.

Demohrišćani vide novu dinamiku u debati o migraciji

Lideri demohrišćanske opozicije idu korak dalje: „Sud je doneo presudu koja bi mogla da bude putokaz i da unese novu dinamiku u debatu o migraciji“, rekao je Torsten Fraj, treći čovek u hijerarhiji poslaničkog kluba konzervativne opozicije.

On je dodao da je presuda istovremeno „šamar zelenojministarki spoljnih poslova Analeni Berbok koja pred stvarnom bezbednosnom situacijom u Siriji zatvara oči“.

Ministarstvo pravosuđa želi preispitivanje pre deportacije

Ministarstvo pravosuđa je suzdržano u proceni. Ministar pravosuđa Marko Bušman iz redova liberala kaže. „Ne može više paušalno da se kaže, da je bezbednosna situacija u celoj zemlji ista, već mora da se podrobnije osmotri“.

Dodao je da takva sudska odluka može da se razume „ako se polazi od toga, da u međuvremenu u toj zemlji ima područja koja su veoma opasna, ali i područja u kojima ne postoji nužno opasnost po život“.

Za organizaciju Pro Asyl Sirija ostaje nebezbedna zemlja

Frankfurtska organizacija za zaštitu ljudskih prava „Pro Asyl" ne slaže se sa presudom.  „Visoki upravni sud je doneo tvrdu odluku zaista mimo stvarnosti u Siriji. Naime, to što nam govore izveštaji nemačkog Ministarstva spoljnih poslova ili Evropske agencije za azil, jeste da Sirija još uvek nije bezbedna zemlja. Ljudi su tamo izloženi različitim opasnostima, kao što je opasnost od mučenja, apsolutno katastrofalnim humanitarnim uslovima, ali još uvek i oružanim sukobima“, kaže portparolka ove organizacije zadužena za pravna pitanja Vibke Judit.

Ona ukazuje na to da do sada postoji samo jedno saopštenje za štampu Suda, ali da nije poznata celokupna presuda. A ona je prema njoj neophodna da bi moglo da se razume kako su sudije odlučivale. Judit je rekla da je to važno, jer najveći broj ljudi iz Sirije ne dobija zaštitu zbog oružanog sukoba već zbog opasnosti od mučenja i drugih teških kršenja ljudskih prava.

„Upravo to je pitanje – šta tačno piše u presudi, i kakav bi uticaj od sada imalo na praksu to, što je za sada hipotetično“, rekla je Vibke Judit.