Sirija, Palestina, Iran pa tek onda Kosovo

„Još nemam gotov plan“, rekao je specijalni izaslanik za Siriju Lakdar Brahimi. Taj alžirski diplomata juče (24.9.) je podneo svoj prvi izveštaj Savetu bezbednosti, ali osim opštih mesta od Brahimija se nije čulo ništa spektakularno. Da je „situacija u Siriji veoma teška“ – oni koji sede u Savetu bezbednosti znali su od ranije. Bez plana novog specijalnog izaslanika teško da postoji šansa za ikakav kompromis, koji ionako nije blizak predstavnicima Moskve i Pekinga sa neotuđivim pravom veta. Novi izaslanik se tako oslanja na plan starog (Kofija Anana) koji je uostalom i podneo ostavku jer nije imao nepodeljenu podršku svetskih sila. „Ako ne predstavljam ceo Savet bezbednosti, onda sam niko i ništa“, ilustrovao je beznađe Brahimi.

U takvoj atmosferi danas (25.9.) počinje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, prve kojom predsedava Vuk Jeremić. Baš zato što konkretnih ideja za Siriju nema, u debati u Njujorku može se očekivati sve i svašta. Da predsednik SAD Barak Obama pozove sirijskog kolegu Bašara al Asada da ode sa vlasti, da predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad tradicionalno govori o cionističko-američkoj zaveri protiv celog sveta, dok predstavnici Bele kuće isto tako tradicionalno napuštaju salu. Sirija će biti glavna tema zasedanja, što samo znači da će se o njoj najviše govoriti, ali ne i da će biti donesene ikakve odluke.

Na Bliskom istoku ništa novo

Već standardna tema godišnjih skupština je ono što se eufemistički naziva „bliskoistočnim pitanjem“, a što je zapravo zahtev Palestinaca za državom i protivljenje Izraela tom zahtevu. Zato će se sa pažnjom pratiti izlaganje palestinskog lidera Mahmuda Abasa – on je prošle godine po čitavom svetu nosio tapaciranu fotelju sa natpisom „Palestina“, tražeći simbolično prijem ove zemlje u Ujedinjene nacije. Kada je to uradio i zvanično – naišao je na američki zid. Zato se očekuje da ove godine Abas bude realniji i traži više prava u Ujedinjenim nacijama za šta mu treba većinska podrška Generalne skupštine. Ta podrška je izvesna, s obzirom da među 193 zemlje članice dominiraju nesvrstane države, tradicionalno naklonjene Palestini.

Ovde će slovo održati Barak Obama, najvažniji govornik prvog dana zasedanja. On će braniti svoju spoljnu politiku koja nije uvek bila uspešna i za koju će cinici reći da uopšte ne postoji. Obami će govor doći kao kec na deset u jeku predizborne kampanje u SAD – dok će on biti pred stotinama kamera, njegov republikanski takmac Mit Romni moraće kod kuće da vadi fleke svojih gafova među kojima je i izjava da „Palestinci uopšte ne žele mir“. Očekuje se da Obama prozbori po koju i o iranskom nuklearnom programu za koji se tvrdi da nije mirnodopski. Ta tema jedna je od najznačajnijih na ovogodišnjem zasedanju iz dva razloga: Iran je ovih dana preko predsednika i generala slao poruke da je spreman i da se brani od Izraela i da ga napadne; drugo, na marginama debate sastaće se predstavnici šest velikih sila (SAD, Rusija, Kina, Nemačka, Velika Britanija, Francuska) kako bi detaljnije razgovarali o iranskom obogaćivanju urana.

Gde je tu Kosovo?

Tek kada se naređaju sve te teme, kada se popriča i o aktuelnim nemirima u islamskom svetu izazvanim umetnički bezvrednim filmom o proroku Muhamedu, kada se sačeka i prvi govor socijalističkog predsednika Francuske Fransoe Olanda – e tek onda će možda ostati vremena i volje za priču o odnosima Beograda i Prištine. Šansu da stavi akcenat na tu temu ima upravo pomenuti Vuk Jeremić, koji nosi breme odgovornosti da predvodi Generalnu skupštinu u narednih godinu dana. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić već se na kratko sastao sa Barakom Obamom, razmenjene su uobičajene ljubaznosti i potvrđena uzlazna putanja odnosa dveju zemalja.

Nikolić će preuzeti govornicu Generalne skupštine baš posle Baraka Obame. Kako je najavljeno, srpski predsednik će govoriti o globalnim temama, poput ekonomske krize i klimatskih promena, ali i o evropskom putu Srbije i značaju nastavka dijaloga sa Prištinom. Nikolić će iskoristiti priliku i da podseti na teritorijalni integritet Srbije, dok njegova kosovska koleginica Atifete Jahjaga, kao i premijer Hašim Tači, mogu da uđu u zgradu samo kao gosti neke delegacije (pominje se Albanija) ili pod okriljem UNMIK-a, što će navodno Tači i uraditi. Iako veoma zastupljena u domaćim medijima, rasprava o Kosovu koje jedni uporno zovu „državom“, a drugi još upornije „južnom pokrajinom“ nije našla mnogo prostora u stranim medijima. Jednostavno, ta tema nije među prioritetima svetske zajednice koja na ovu tematiku gleda kao na manje-više gotovu stvar.

Iako uvek pod reflektorima javnosti, debata u Generalnoj skupštini UN ni ove godine neće doneti ništa spektakularno. Mnogo govora, još više bilateralnih sastanaka, a srazmerno malo odluka i konkretnih poteza – takvo će biti zasedanje u Njujorku, iako mu predsedava Vuk Jeremić.

Autor: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković